Svetski dan prevremeno rođene dece obeležava se 17. novembra.
Cilj obeležavanja ovog dana je podizanje svesti o prevremenom rođenju beba i skretanje pažnje javnosti na problem prevremenog rođenja, odnosno rođenja pre 37 nedelja trudnoće, koji je vodeći uzrok smrti novorođenčadi na globalnom nivou.
Prevremeno rođenom smatra se svaka beba rođena pre punih 37 nedelja trudnoće. One obično imaju manje od 2.500 grama na rođenju. Bebama sa veoma niskom težinom na rođenju smatraju se one rođene sa manje od 1.500 grama i ispod 32. gestacijske nedelje. Nedonešene bebe sa ekstremno niskom težinom smatraju se one ispod 1.000 grama i rođene pre 28 nedelje gestacije, piše doktok.
Dobro u svemu je što kod prevremeno rođenih beba može da pomogne takozvana kengurska nega, koju je odobrila i Svetska zdravstvena organizacija.
U martu je Nigerijka Odžoma Ekomun rodila prvu bebu u 31. nedelji trudnoće. Njen sin, težak svega 700 grama, stavljen je u inkubator i, kad je njegova težina dostigla jedan kilogram, njegovi lekari u Centru za negu majki i dece Amuvo Odogin u Lagosu povili su ga uz grudi njegove majke, po principu koža na kožu – tako da golom kožom budu pritisnuti jedno uz drugo.
Ovaj jednostavan, ali izuzetno efikasan pristup, poznat kao kengurska nega, dao je rezultate, pišu vijesti.me.
„On je veoma bezbedan tamo. Prija mi toplota između bebe i mene“, kaže dvadesetšestogodišnja majka Ekomun.
Bolje od inkubatora
Ovaj metod, koji su prvi put predložila dva pedijatra 1978. godine u porodilištu u bolnici San Huan de Dios u Bogoti u Kolumbiji, sada je podržala Svetska zdravstvena organizacija (SZO), glavno zdravstveno telo Ujedinjenih nacija.
Prethodne smernice pozivale su na korišćenje inkubatora.
SZO kaže da su nove smernice važne za oblasti koje ili nemaju ili imaju nepouzdano napajanje električnom energijom za rad inkubatora.
Nova istraživanja pokazuju da pokretanje takozvane „kengurske nege“ i momentalno podsticanje na dojenje, umesto tek što su se bebe stabilizovale, može da spasi i do 150.000 života godišnje.
Kako deluje „kengurska nega“?
SZO tvrdi da je prevremeno rođenje hitan problem javnog zdravlja.
Svake godine se prevremeno rodi, prema procenama, oko 15 miliona beba, što znači više od svake desete rođene bebe na čitavom svetu, a još veća brojka – više od 20 miliona beba – ima nedovoljnu težinu na rođenju.
Ovaj broj je u porastu, a prevremeno rođenje je sada glavni uzrok smrti kod dece mlađe od pet godina.
Prevremeno rođene bebe nedovoljne telesne težine mogu da se suoče sa širokim dijapazonom zdravstvenih problema po rođenju.
Bez naslaga telesnih masti, ona mogu da imaju problema sa regulisanjem spostvene temperature i da rapidno gube toplotu.
Inkubatori su služili za to da im pomognu da održe stabilnu temperaturu.
Najveći teret prevremenih porođaja – skoro četiri od pet beba – dešava se u zemljama sa niskim ili srednjim primanjima.
Ali pričvršćivanjem bebe u uspravnom položaju za grudi majke tako da im se gole kože dodiruju može da učini da one dele telesnu toplotu, da bi se ostvarila stabilna temperatura i drastično smanjio rizik od hipotermije u prvim danima života.
Unicef je takođe ukazao na istraživanje koje ističe prednosti i po majku i po novorođenčad.
Ono je pokazalo da „kengurska nega“:
Umiruje i opušta i majku i bebu
Reguliše otkucaje srca i disanje bebe, pomažući joj da se bolje prilagodi životu van materice
Stimuliše varenje i interesovanje za hranjenje
Reguliše telesnu temperaturu
Omogućava kolonizaciju bebine kože majčinim prijateljskim bakterijama, stoga pružajući neophodnu zaštitu od infekcija
Stimuliše ispuštanje hormona koji podržavaju dojenje i majčinstvo
Velika posvećenost
Kengurska nega, međutim, zahteva veliku posvećenost – bebama sa nedovoljnom telesnom težinom neophodan je konstantan kontakt kožom na kožu najmanje 18 sati dnevno.
Za majku to znači svega nekoliko sati pauze.
Ali Antin Ehi, četrdesetogodišnja majka iz Lagosa čija je ćerka rođena prevremeno u aprilu, izuzetno je umela da ceni priliku da bude toliko blizu devojčici, koju je nazvala Ehi.
Uz pomoć osoblja iz Centra za negu majki i dece iz Lagosa, Antin Ehi je naučila da povije novorođenu ćerku uz svoje grudi platnom kako se njeno stanje stabilizovalo.
„Nisam imala priliku da čujem za ovo sve dok se i sama nisam našla u ovoj situaciji i, iskreno, bilo je to jedno sjajno iskustvo. Obično bismo mi navukli spavaćicu i uvukli bebu unutra, tik uz moje telo, tako da može da oseti moju toplotu. Bilo je čudno, ali i divno. Ona može da ostane tamo unutra po čitav dan – jednom kad je postavite na sopstvene grudi, samo ostane mirna tamo. Ne vrpolji se. Prosto je opuštena“, kaže ona.
Pojedine studije na malom uzorku pokazuju i da neke bebe pod kengurskom negom čak manje plaču i mirnije spavaju.
Iako je najveći deo naglaska „kengurske nege“ na majci, sve je veći korpus istraživanja koji pokazuje da i očevi mogu da učestvuju u kontaktu kožom na kožu sa vrlo sličnim rezultatima.
Zaštita i negovanje
Odžomi Ekomun koja se porodila prvi put u životu ova tehnika je omogućila da zaštiti i neguje sopstvenu bebu dok je ona najranjivija.
Čak i sada kada je prošla opasnost i dečak raste svaki dan, ona planira da ga i dalje nosi na grudima.
„Nastaviću to da radim sve dok moja beba ne prohoda“, kaže ona.
***
BONUS VIDEO: Mame za mame – one reaguju majčinski, zaštitnički, solidarno, sada trebaju našu podršku
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
