Sa novom bebom dolazi i poseban period za roditelje u kom se brinu da budu adekvatan uzor. Kako je zaštititi, čime hraniti, kako je kasnije dobro obrazovati, ali i kako da pravilno razvijete dečije govorne sposobnosti su glavne misli koje mlade roditelje drže budnima noću.
I, iako briga za bezbednost i zdravlje bebe možda izgleda malo drugačije ovih dana, pomaganje deci da razviju svoje jezičke veštine je iznenađujuće jednostavno. Ali to obično nije poruka koju primamo.
Da li tepati i pričati ‘bebećim jezikom’?
Trendovi koji „pomažu“ u razvoju bebinog jezika dolaze i odlaze munjevitom brzinom, kao da je moda u pitanju. Puštanje ‘Ajnštajn’ trake za bebe, korišćenje znakovnog jezika i redovno pevušenje azbuke… Još gore od pritiska da naučite novi jezik ili prilagodite svoje glasne žice kako biste komunicirali sa svojim detetom je to da se ti saveti često kose sa drugim – gde treba da pričate sa svojim detetom kao sa odraslom osobom.
Međutim, ako pogledamo šta nam lingvističko istraživanje kaže o tome kako pomoći bebama da razviju svoje jezičko znanje, većina roditelja je verovatno već na pravom putu. Ipak, ovo istraživanje istovremeno otkriva šta pomaže, a šta odmaže razvoju govora kod beba i otkrivene su ključne stvari koje treba znati kada imate posla sa bebom koja brblja.
Razgovarajte sa bebom
Prvo, najvažnija stvar koju roditelj može da uradi da pomogne razvoju jezika svog deteta je da razgovara sa njim. Dok roditelji tehnički ne „uče“ svoju decu da govore, bebama je potrebna velika količina jezičkih podataka kako bi shvatile sve zvukove, reči i pravila koja će činiti njihovu gramatiku i vokabular kada odrastu. I kvantitet i kvalitet prave veliku razliku — količina govora i bogat vokabular su ključni.
Deca ne uče imitacijom
Drugo, bebe ne uče putem imitacije ili korekcije sa kojima se susreću kasnije u školi. U stvari, postoji dosta dokaza da one ne mogu da imitiraju forme koje još nisu stekle. Na primer, roditelj bi mogao reći: „Tata je otišao na posao“, na šta bi dete moglo da odgovori: „Tata idi na posao“. Čak i ako roditelj da ispravku kao što je „Tata je otišao“, dete će često samo odgovoriti sa „Tata ide“. Tek kada deca steknu ideju o prošlom vremenu i njegovom odnosu prema nepravilnim oblicima, oni u potpunosti razotkriju kako to njihov jezik radi.
A dovoljno je da im pristupite u njihovom prirodnom jezičkom okruženju da dođu do pravog oblika. Na kraju krajeva, malo odraslih objašnjava svom detetu tada razliku između prošlog i sadašnjeg vremena. Umesto toga, kroz činjenice koje su deca iskustveno shvatila o svetu, druge reči u rečenici koje već poznaju i njihove impresivne analitičke veštine, deca to shvataju i onda počinju da koriste kada budu spremna. Dakle, nemojte se opterećivati ispravljanjem ranih grešaka.
Razgovarajte sa vašom bebom
Treće, razgovor ne šteti vašoj bebi. U stvari, većina istraživanja sugeriše da to ima veoma pozitivan efekat na jezičke veštine dece. Na primer, nedavna studija je otkrila da su roditelji koji su išli na obuku o svom stilu govora usmerenom na bebu značajno povećali vokalizaciju svojih beba i sticanje rečnika.
Ne samo da pojednostavljene strukture i hiper-artikulisani zvuci daju lako dostupne lingvističke podatke mozgu koji se razvija, već i beba uči ključne veštine. Čini se da razgovor sa bebom visokim tonom povećava društveni odgovor, a ne samo što omogućava pristup podacima o jeziku – što dalje može pomoći u razvoju govornih veština.
Interakcija je ključ
Ovo nas dovodi do poslednje ključne tačke: deci je potrebno interaktivno jezičko iskustvo da bi stekli oblike i funkcije jezika. Sedenje ispred televizora ili slušanje lekcija francuskog na CD-u neće im pomoći da nauče ni svoj maternji ni strani jezik. Društveni aspekt jezika je izuzetno važan za dete.
Smišljanje kako da odgajate svoju bebu tako da ona dostigne svoj puni potencijal je samo deo roditeljskog paketa. Srećom, pomoći im da stignu tamo je jednostavno kao i sam razgovor i društveno angažovanje.
***
Bonus video: Poznate mame u borbi za starateljstvo nad decom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
