Kad je idealno vreme da svoje dete prvi put dovedete kod logopeda i da li baš svako treba bar jednom da ode na ovaj pregled?
Sve nedoumice na ovu temu za čitaoce i čitateljke portala Zadovoljna.rs rešava u svom autorskom tekstu logoped Aleksandra Đorđević.
U toku su pregledi pred testiranje za upis u školu. Jedan od stručnjaka koji testira decu jeste i logoped i primećuje se da kod ne tako malog broja dece postoji neadekvatan izgovor glasova. U tim slučajevima logopedi savetuju uključivanje dece u logopedske tretmane radi korekcije nepravilnog izgovora glasova. Nekoj deci je to prvi susret sa logopedom, te se nameće pitanje: zašto se pojedini roditelji javljaju logopedu radi korekcije izgovora glasova njihove dece tek pred polazak u školu?
Ovu veoma važnu temu bih podelila na 4 manje, a to su:
Kada je pravo vreme da se javimo logopedu?
Pravo vreme da se javimo logopedu jeste onda kada primetimo da postoji odstupanje od razvojne norme, tj. da se kod našeg deteta određena sposobnost nije razvila na uzrastu na kom je očekujemo.
Kada je u pitanju izgovor glasova, očekujemo da dete sa 2 godine izgovora glasove A, E, O, P, B, M. Kada odrasli izgovaraju te glasove, dete može da vidi položaje govornih organa i da imitira kako zvuk, tako i položaj za izgovor ovih glasova.
Kombinacijom navedenih glasova, formiraju se i prve reči i rečenice. Sa 3 godine, očekujemo da se pojave i glasovi E, I, V, F, J, N, Nj, K, G, H, T, D i da rečenice budu proširene. Sa 4 i po godine, očekujemo adekvatan izgovor glasova S, Z, C, Š, Ž, L i usložnjavanje rečenica, dok na uzrastu od 5 i po godina, očekujemo da se jave i ostali glasovi, odnosno Č, Ć, Dž, Đ, R i Lj i da se dete izražava složenim rečenicama, a da govor bude razumljiv za širu socijalnu sredinu.
Naglašavam da se u različitim izvorima mogu pronaći različite razvojne norme, ali svakako one nisu tu da bi se roditelji uspaničili, već da bi se orijentisali. Ukoliko vaše dete sa 4 godine i 7 meseci kaže da je „zaba zelene boje“ to nije razlog za brigu ni strah, već povod da se obratite logopedu kako biste što pre stigli tu skakutavu, neuhvatljivu žžžabu. Važno je informisati se i o razvojnim normama u vezi sa drugim razvojnim sposobnostima.
Savetuje se poseta logopedu kada je dete na uzrastu od 2 godine, zatim 4 godine i pred polazak u školu (kada je logopedsko testiranje i obavezno). Iako na uzrastima od 2 i 4 godine odlazak logopedu nije obavezan, on jeste preporučen. Nedavno sam tražila informacije od koleginice zaposlene u jednom beogradskom domu zdravlja i ona kaže da je vrlo verovatno da ćete, na zahtev, dobiti uput od pedijatra u domu zdravlja za razvojno savetovalište, kako biste se konsultovali sa logopedom. Logoped će proceniti govor, jezik i komunikaciju vašeg deteta i predložiti uključivanje u tretman, ukoliko je to potrebno.
Ako se govorno-jezički razvoj vašeg deteta odvija uredno, tada neće biti potrebe za tretmanom, ali je tada važno da vam logoped kaže šta da očekujete u narednim razvojnim periodima i na koji način da stimulišete svoje dete do naredog susreta.
Zašto čekamo polazak u školu da bismo se javili logopedu?
1. Pre svega, zbog nedovoljne informisanosti. Nisu roditelji, koji se ne bave poslom koji je u vezi sa dečijim razvojem, dužni da znaju razvojne norme, stoga nije njihova odgovornost niti krivica kada im logoped pred polazak u školu kaže da je njihovo dete trebalo još pre 2 godine adekvatno da izgovora neki glas.
2. Zatim su tu i saveti okoline koji umeju da nas odvrate od posete logopedu, naročito rečenice poput: I ti si tako pričao kad si bio mali, pa ti sad ništa ne fali. Sam/a će naučiti. Koliko samo ima uspešnih ljudi koji ne znaju da kažu R. Ne muči dete, i slično.
3. Zbog neadekvatne sistemske podrške: na sistematskim pregledima kod pedijatra pojedina govorno jezička odstupanja ostanu neprimećena. Na pojedina govorno jezička odstupanja ne ukazuju ni vaspitači u vrtiću. Logopeda u domovima zdravlja i vrtićima nema dovoljno i stoga ne mogu sva deca kojoj je potrebno da budu uključena u logopedski tretman.
4. Neprepoznavanje/nepercipiranje nepravilnog izgovora od strane roditelja je još jedan od razloga nejavljanja logopedu pravovremeno. Dešava se da roditelji dovedu dete logopedu iz jednog razloga, a da logoped, pored primarnog razloga dolaska, ukaže i na nepravilan izgovor pojedinih glasova koji roditelji do tog trenutka nisu primećivali.
Koje su posledice kasnog javljanja logopedu?
1. Uticaj na veštine čitanja i pisanja: greške koje se događaju u govoru preneće se i na čitanje i pisanje. Postoje 3 vrste nepravilnog izgovora glasova: distorzije glasova (jedan od primera distorzija je tzv. šuškanje); supstitucije (zamena jednog glasa drugim, recimo dete umesto čelo izgovara celo) i omisije (izostanak izgovora određenog glasa, a primer za to je kijati umesto skijati). Na čitanje i pisanje se naročito odražavaju zamene i izostavljanja glasova jer mogu potpuno da promene značenje napisanog/pročitanog.
2. Duži period korekcije glasova: ako se javite logopedu kada vaše dete ima 7 godina, duže će trajati period korekcije izgovora glasova nego da ste doveli dete kada je imalo 4 godine, jer je u međuvremenu (za te 3 godine između) dete učvrstilo nepravilan način izgovora određenog glasa i trebaće mu više vremena da se odvikne od nepravilnog izgovora i da stekne naviku da glas izgovara na adekvatan način.
3. Manjak samopouzdanja: deca će u određenom trenutku shvatiti da se njihov govor razlikuje od govora okoline i zbog toga će se možda osećati postiđeno. Takođe, neretko se dešava da vršnjaci zadirkuju decu koja nepravilno izgovaraju određene glasove, što se može odraziti i na socio-emocionalni razvoj, odnosno mentalno zdravlje dece. Konačno, izbor zanimanja kojima bi, kada odrastu, želeli da se bave može biti sužen ukoliko se nepravilan izgovor glasova zadrži i tokom odraslog doba.
Šta možemo da učinimo kako bi se roditelji ubuduće javljali logopedu pravovremeno?
1. Da edukujemo roditelje: logopedi su autori velikog broja edukacija, o svim stadijumima razvoja govora i jezika, od toga kako da stimulišu progovanje, do toga kako da im deca čitaju tečno. Mi smo svetionici koji osvetljavaju put do uspešne komunikacije. Stoga, želim da ohrabrim roditelje da se informišu. Veliki broj informacija je dostupan i besplatno.
2. Da mediji izveštavaju o temama koje se tiču dečijeg razvoja: jedan od načina je upravo ovaj tekst koji i pišem u svrhu podizanja svesti o važnosti pravilnog izgovaranja glasova maternjeg jezika.
3. Objave na društvenim mrežama: logopedi, osnivači privatnih praksi, komuniciraju sa svojim pratiocima, koji su mahom roditelji, kroz edukativni sadržaj.
4. Sistemska podrška: ukoliko bi u okviru državnih ustanova radio dovoljan broj logopeda, oni bi imali vremena da se posvete svakom detetu i onda kada dete dođe na procenu, ali i u okviru samih tretmana. Sada je, nažalost, situacija potpuno drugačija. Deca dobijaju termin kod logopeda jednom u nekoliko nedelja i kada konačno dođe dan za tretman, zadrže se u ordinaciji kraće od 30 minuta. Te ordinacije su ponekada van mesta stanovanja, a nekad se termin propusti zbog prehlade, pa se na novi termin čeka još nekoliko nedelja. To je tako jer je ogroman broj dece na jednog logopeda, a ne može svako da priušti da vodi dete kod logopeda privatno. Prema istraživanju od pre nekoliko godina, bilo je čak 20 000 dece na jednog logopeda! Kada bi logoped imao vremena da se posveti detetu i razgovoru sa roditeljima, da objasni važnost korekcije nepravilnog izgovora i kada bi mogao da kaže roditelju da je država obezbedila njegovom detetu logopedski tretman 2 puta nedeljno po pola sata, verujem da bi svaki roditelj rado dovodio svoje dete. Kada bi u vrtićima radilo više logopeda i bilo ih dovoljno da svako dete dobije adekvatnu podršku, mnoge govorne i jezičke teškoće bile bi tretirane u okviru vremena koje dete provede u vrtiću.
Ne mogu da ne pomenem ekrane u tekstu koji se bavi dečijim razvojem. Koliko god o njima govorila, mislim da nikada nije dovoljno. Da li su oni krivci baš za sve? Prekomerna izloženost ekranima nikako nije poželjna zbog nepovoljnog uticaja na celokupni razvoj. Međutim, ne može se reći da je to direktan uzrok nepravilnog izgovora glasova. Ipak, može postojati povezanost, u smislu da dete koje je dugo pred ekranom uopšte i ne govori i ne trenira svoju govornu muskulaturu za izgovor pojedinih glasova.
Nemoguće je generalizovati i navesti jedan uzrok nepravilnog izgovora glasova, jer je njih mnogo. Neki od njih su: slabost i/ili loša kontrola mišića oralne muskulature; oštećenje sluha, trajno ili privremeno (usled čestih upala ušiju u periodu ranog razvoja); izmenjena anatomija usne duplje usled dugotrajnog korišćenja cucle; strukturalne anolamije usne duplje; zauzimanje nepravilnog položaja govornih organa tokom govora; dugotrajno konzumiranje pasirane hrane, koja nije stimulativna za razvoj mišića oralne regija – mišići postaju jači i bolje kontrolisani kada dete jede hranu svih konzistencija.
Za kraj, želim da ukažem na nekoliko situacija:
Ako imate dete koje još uvek nije predškolac, možete pozitivno uticati na razvoj njegovog govora tako što ćete mu, pre svega, biti dobar govorni model, odnosno razgovetno i pravilno razgovarati sa njim. Savetujem da što više čitate deci i razgovarate sa njima, u igri, u svakodnevnim aktivnostima, u prepričavanju pređašnjih događaja, u automobilu, pred spavanje… Ukoliko primetite da dete u nekim rečima pravilno govori neki glas, a u drugim rečima ne, ono što možete uraditi jeste da mu čitate pesme ili priče koje su zasićene tim glasom. Stanite zajedno sa detetom ispred ogledala i istražite koje to položaje zauzimaju usne i jezik pri izgovoru određenog glasa. Tako će kod deteta povećati svest o pravilnom položaju za izgovor određenog glasa. Nekada, sve ovo neće biti dovoljno i biće potrebno da se javite logopedu radi korekcije izgovora glasova.
Ako imate dete koje već ide u školu i ne izgovara pravilno pojedine glasove, nemojte se obeshrabiti! Nije kasno za korekciju, obratite se logopedu.
Ako je vaše dete uključeno u logopedski tretman radi korekcije nepravilnog izgovora glasova (ili iz bilo kog drugog razloga), ovim putem vam iskazujem poštovanje i podržavam vašu odluku da pomognete svom detetu kroz angažovanje logopeda. Uveravam vas da je vaša odluka ispravna. Želim još da vas podsetim da vašu ulogu koja je neizmerno značajna. Vi ste koterapeut i sledite savete logopeda, radite kod kuće sve ono šta vam logoped kaže ili napiše u dečiju svesku. Vi i logoped (a u idealnom slučaju i vaspitno-obrazovna ustanova vašeg deteta) ste tim koji u fokusu treba da ima zajednički cilj: najbolji mogući napredak deteta. Koliki je svačiji ulog u tom u slučaju? 33%? Ne! Svi dajemo 100% da bi i dete postilglo 100% svojih potencijala.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
