Nimalo laka dilema za roditelje.
Deca počnu da se koškaju u školskom dvorištu, pa vaš mališan dobije udarac… Treba li ga učiti da u takvim situacijama, koje su česte, oćuti i istrpi ili da uzvrati?
Većina onih koji se bave pedagogijom će verovatno reći da ne treba da uzvrati. Razlog je to što uzvraćanje može dovesti do produbljivanja nasilja i ozbiljnih povreda koje se mogu završiti i fatalno. Škole i nastavnici su dužni da vode računa da svi učenici budu bezbedni, te je jasno zašto generalno ne podržavaju bilo kakvo nasilje.
Ali gde su u svemu ta deca koja primaju udarac?
Nijedan roditelj ne želi da čuje da mu je dete učestovalo u tuči, ali ako se to desi, svakako treba da reaguje. Treba da ga posavetuje šta ako se slično ponovi. A kad se dogodi dete bude napadnuto, ima onih koji kažu – vrati mu. Čak i nastavnici neretko svojoj deci kažu isto. Opravdanje je – samoodbrana na koju ima pravo svako od nas. Takođe, vode se onim da će dete nadalje biti meta zlostavljača i trpeti konstantno nasilje i maltretiranje ukoliko se ne usprotivi na vreme.
Iskustvo govori da roditelji svakako ne žele da im dete bude poznato kao ono što se stalno bije, ali ne bi ni da ga znaju kao onog kog svako šikanira i udara. Pritom, pojedina istraživanja pokazuju da dete može sprečiti dalje maltretiranje ako uzvrati udarac. U suprotnom, ako dete trpi nasilje, veći je rizik da će se ono ponavljati. Ali priča nije tako jednostavna.
U srži je, čini se, način na koji će dete reagovati, odnosno rizik od preterane reakcije. Pokazalo se da ne prolaze dobro ni deca koja previše ćute, tj. trpe nasilje, ali ni ona koja skaču agresivno na prvu loptu, burno reaguju, pa još više provociraju nasilnika, a onda upadaju u začarani krug osvete.
Zato se treba baviti sposobnošću da se kontrolišu jake emocije. Kako pišu na sajtu theconversation.com, kada se rešavaju verbalni ili manji fizički sporovi, najbolje je da dete ostane mirno, da proba da reši problem rečima, da se založi za sebe, ali da gleda da reši nesporazum. Naravno, treba i potraži pomoć nastavnika, nadležnih u školi, roditelja.
Oni treba da detetu objasne kako da najbolje prepozna potencijalno opasnu rizičnu situaciju i da se drži dalje od nje, ali i kako da proba da je smiri. Takođe, dete treba da zna da treba da se odbrani samo u krajnjem slučaju, samo kada je neophodno, ako je direktno ugroženo, recimo, ako jasno vidi da se napadač sprema za udarac ili ako se udarci ponavljaju.
Od pomoći mogu da budu odgovarajuće tehnike samoodbrane. Kako kažu podaci, kada se pravilno savladaju, veštine samoodbrane mogu da zapravo predurpede buduće nasilje, te časovi samoodbrane mogu da budu dobra ideja.
Na sajtu littleninja parenting stoga napominju da je vrlo bitno da se detetu jasno istakne da je nasilje koje se primenjuje protiv nasilnika poslednje sredstvo i da je cilj da se zaustavi dalja agresija.
I uvek prvo ohrabrujte drugi oblik rešavanja problema jer je najbolje da vaše dete zna da izbegne nasilje ako je ikako moguće.
BONUS VIDEO: MALI KRAGUJEVČANIN JE JEDAN OD STO DECE U SVETU
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
