Hot-dog, parče pice, čips ili možda voćna salata, integralni sendvič, proja? Kako se zapravo hrane deca u školama po Srbiji?
Ministarstva prosvete je 2018. u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Institutom za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ izradilo Pravilnik o ishrani učenika. Njime je predviđeno da škola ishranu učenika može da organizuje na više načina – u sopstvenoj kuhinji, da nabavlja od drugih ustanova koje se bave obrazovanjem ili na tenderu od firme koja se bavi keteringom. Takođe, tim pravilnikom je predviđeno da su žitarice, mleko, mlečni proizvodi, voće, povrće, meso, riba neke od namirnica koje se preporučuju u ishrani đaka u školama. Navedene su i namirnice koje se ne preporučuju u ishrani dece, kao što su lisnata testa, pomfrit, gazirani sokovi, slatkiši…
Ali kako to danas zaista izgleda u praksi?
Iz Osnovne škole Vuk Karadžić u Novom Sadu za naš portal kažu da u svom dvorištu nemaju opciju za fast fud hranu jer su mala škola, te je samim tim deci malo teže da dođu do nezdravijih opcija.
„Nemamo u blizini ni objekat ni kiosk koji priprema takvu hranu. Naši učenici, ako nisu pretplatnici da ovde uzimaju užinu, onda donose od kuće ono što im roditelji pripremaju. Uglavnom su to sendviči. Nismo primetili da je to čips i slično, ali iskustvo kaže da svega 10 odsto roditelja priprema zdravu hranu, recimo, s voćem“, kažu iz ove ustanove u koju deca od prvog do četvrtog razreda idu na nastavu uglavnom pre podne.
„Pretpostavljamo da doručkuju kod kuće, a taj sendvič u pola deset kad je odmor užinaju i onda posle jedu kod kuće kad se oko 13h završe časovi. S druge strane, deca koja se pretplate ovde dobiju bonove za užinu, koja dolazi od dobavljača. Mi imamo tim koji se bavi užinom, tu su uključeni i predstavnici saveta roditelja. Za četiri nedelje se pravi plan šta će da bude za užinu, vodi se računa da uvek bude voćni dan, slana, zatim slatka užina, nešto se prirpema kod nas, ali i dobavljač vodi računa“, kažu iz ove škole.
Dodaju da deo učenika, koji su u dnevnom boravku od 13 do 17h, ima ručak koji finansira Grad.
„Stvarno se trudimo da bude kao kod kuće, deca posle ručka dobiju i voćku…“, kažu iz OŠ Vuk Karadžić.
S druge strane, iz Osnovne škole Dušan Radović iz Niša za naš potral kažu da niži razredi, posebno deca koja su u boravku, imaju hranu iz kuhinje predškolske ustanove Grada u kojoj se sprema hrana za decu u produženom boravku i celodnevnoj nastavi.
„Ta ustanova, od koje hranu uzimaju i druge škole, ima svog nutricionistu i ta hrana se po pravilima sprema i donosi. Postoji i mogućnost nabavke užine preko njih. To je, recimo, voće, sok, mleko…“
Iz OŠ Dušan Radović napominju da su stariji razredi više orijentisani na kupovinu hrane van škole, kao i u ostalim delovima Srbije.
„To su uglavnom brza hrana, pice, pecivo iz pekare. Ipak, primećujemo da sve više dece nosi užinu od kuće – voće, povrće, sendvič, nešto zdravije, možda i jer je izbor hrane oko škole sužen, ali deluje i da je briga rodtelja za zdravlje dece veća.“
Deca da ne idu bez doručka u školu
A šta na sve to kažu stručnjaci?
Nutricionistkinja Milka Raičević za naš portal napominje da su Batutov pravilnik osmislili nutricionisti i namenjen je deci od sedme godine do završetka osnovne škole.
„Tamo imate jelovnik koji je baziran na doručku, kaže se da su neophodne i užine, i kod kuće ručak…. Nažalost, ovo je kupovno društvo i onda roditelji najčešće deci daju pare. Malo koje dete doručkuje kod kuće, od onih koja idu u školu pre podne. A dete ne može da pokrene svoj intelektualni nivo ako je gladno i ako prvi obrok ima tek na velikom odmoru. U takvim padovima energije deca onda jedu slatkiše, piju gazirane sokove… Dakle, prvo treba naučiti roditelje da deca ne smeju da gladna krenu u školu.“
Naša sagovornica kaže i šta to zapravo znači.
„To znači da treba da popiju smuti ujutru, da to bude kombinacija jednog do dva voća, ili milk šejk, jogurt, kiselo mleko… To je osnova za početak dana, a sve pod uslovom da dete čim se probudi prvo popije vodu.“
Što se doručka tiče, Raičević kaže da je dobar izbor integralna kifla sa puterom, sa paradajzom ili karstavcem ili zelenom salatom i suhomesnato.
„To treba da bude nešto sušeno kao što su pršuta, buđola, zimske salame, ćureća šunka, ne previše slana, a ne da budu parizeri ili one vodene prerađevine. Doručak može da bude i proja, kačamak… ali i slanina i jaja.“
Raičević kaže i da dete treba da se uobroči, da treba da ima dve do tri užine ukupno u toku dana.
Za užinu do kraja časova u školi najbolje je da dete ima voće ili voćnu salatu, musli, pa da stavi unutra voće, orašaste proizvode, a i parče gibanice može da bude užina.
„Što se tiče voća i povrća, ne treba zaboraviti da je povrće hrana, a voće je desert i sa njim ne treba preterivati. Može dete da pojede bananu ako ima fizičku aktivnost, ali nekad je zdravija opcija za užinu bundeva ili šaka oraha. A ako dete nema tu užinu između doručka i ručka kod kuće, onda će posle kod kuće da mnogo više pojede, između ostalog i šećera i previše mesa.“
Nutricionistkinja Milka Raičević napominje i da školska ishrana treba da bude pod kontrolom nutricioniste, ali da to ne bude ketering.
„Oni zaposle nutricionistu, uzmu jedan jelovnik i onda tako to promovišu. Gazdi je važno da ima profit, a ne da li je neko dete anemično ili gojazno… Mi smo u Udruženju Svi na vagu u saradnji sa opštinom Zvezdara izabrali školu Dragojlo Dudić da bsimo prevenirali gojaznost. Evidentirali smo decu, pravimo strategiju, a ta škola je izabrana jer ima besplatnu fizičku aktivnost. Ishrana ne može da se planira ako se dete ne troši. Tačno je da za neke škole kuvaju vrtići i dostavljaju hranu, ali pošto je sve postalo biznis, škole zapravo iznajme te usluge od nekoga i u prvim redovima se deci istakne sve ono što nije zdravo. Zato je neizmerno važno šta tim povodom rade roditelji jer nije moguće očekivati zdravo dete ako ga roditelj odvede na brzu hranu.“
Roditelji koje smo anketirali su uglavnom bili podeljeni. Oni čija deca idu u niže razrede uglavnom kažu da pakuju užinu klincima, a kad su stariji u pitanju – tu je džeparac koji se potroši na pekaru ili fastfud. Neke mame su nam rekle i da se često dešava da deca spakuju pripremljenu užinu i vrate je kući nepojedenu. Kada decu pitaju zašto, najčešći odgovori su uglavnom „niko to ne jede“, „blam me je“ i „zaboravio/la sam“.
BONUS VIDEO: DAN MAJKE TROJKI
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
