Konačni odgovori na vaša najčešća pitanja.
Saznali ste da ste trudni i planirate posetu svom ginekologu. Verovatno imate dosta nejasnoća, strahova, brojnih pitanja, posebno ako vam je to prva trudnoća. Dr Marko Ilinčić, specijalista ginekologije i akušerstva, na supspecijalizaciji iz steriliteta i fertiliteta, za Zadovoljnu odgovara baš na ona najčešća pitanja koja brinu trudnice.
Prvo od pitanja koje trudnice postave sebi obično bude – koje analize treba da uradim. Čini se da i lekari često nisu usaglašeni oko toga i zato doktor Ilinčić priča koji su pregledi u trudnoći obavezni.
„Prema nacionalnom vodiču dobre kliničke prakse za kontrole u trudnoći, obavezni pregledi bi bili sledeći: prvi ultrazvučni pregled bi se odnosio na utvrđivanje trudnoće i detekciju srčane akcije ploda. Tokom tog pregleda se svakako analiziraju laboratorijski nalazi, kao što su krvna slika, šećer, urin, hormoni štitaste žlezde i ostale analize ukoliko pacijentkinja boluje od određenih hroničnih bolesti. Pored toga se mere težina, krvni pritisak i ostali parametri. Sledeći ultrazvučni pregled bi podrazumevao pregled u prvom trimestru, kada se radi double test ili analiza slobodne ćelijske DNK-a. U prvom trimestru je akcenat na skriningu hromozopatija. Takođe, neophodan je i ultrazvučni pregled u drugom trimestru trudnoće sa akcentom na proceni morfologije ploda i sa ponovnom analizom laboratorijskih nalaza, krvne slike, šećera, urina, eventualno OGTT testa. Sledeći pregledi su u trećem trimestru trudnoće, kad se takođe radi ultrazvučni pregled, gde se prati dinamika rasta ploda, količina plodove vode, stanje posteljice, kardiotokografija, kao i ponovna kontrola laboratorijskih nalaza“, kaže naš sagovornik.
On ističe da je tačno da ne postoji konsenzus o broju pregleda u trećem trimestru, ali da je lekaru svaki pregled od značaja, a da se posle samog termina porođaja preporučuju češće kontrole, u zavisnosti od potrebe.
Što se trudnoće tiče, tu je i pitanje zašto ginekolozi nisu uvek svemoćni u otkrivanju anomalija. Stoga, šta budući roditelji treba da znaju o prenatalnom skriningu anomalija?
„Ultrazvučni pregled nije svemoguć u otkrivanju anomalija ploda, sam aparat poseduje svoje limitacije. Otkrivanje anomalija zavisi i od same obučenosti operatera, položaja ploda i trenutka pregleda jer različite anomalije će se pojaviti u različitoj gestacijskoj dobi. U prvom trimestru se vrši skrining na anomalije, radi se ultrazvučni pregled, sa merenjem debljine vratnog nabora, ali i ostalih parametra koji su povezani sa većom učestalošću fetalnih anomalija. Takođe, može da se radi dabl (double) test, koji se odnosi na analizu hormona placente, kao što su slobodni humani horionski gonadotropin (Free beta HCG) i plazma protein A (PAPP-A). Dabl test ima slabiju stopu detekcije hromozomopatija u odnosu na savremene testove u vidu određivanja slobodnoćelijske DNK ploda u krvi majke. Stopa detekcije slobodnoćelijske DNK, iako visoka, ima svoje limite, u zavisnosti na koje hromozomopatije se odnose, pa je u određenim slučajevima potrebno uraditi i invazivni prenatalni skrining na anomalije, kao što su biopsija horionskih čupica (CVS), amniocenteza ili kordocenteza.“
A treba li raditi pregled grudi u trudnoći?
„Pregled grudi u trudnoći se savetuje, kako palpatorno, tako i ultrazvučno. Pre svega, savetuju se redovni godišnji ultrazvučni pregledi dojki“, napominje dr Ilinčić.
On otkriva još jednu stvar oko koje se dvoume trudnice – da li je potrebno da buduća mama pije dodatne vitamine u trudnoći.
„Suplementacija u trudnoći je široko analizirano polje. Postoje određene supstance koje su se pokazale od velikog benefita, a jedna od njih je folna kiselina. Značajna su i druga jedinjenja koja se nalaze u standardnim suplementima i vitaminima, kao što su vitamin B12, B1, B2, B6, C, E i D. Suplementaciju u trudnoći savetujemo kao dodatak ishrani jer pomoću nje se održava zdrav tok trudnoće i pravilan razvoj ploda.“
Veliko pitanje u svemu je i redovna terapija koju ste pili, recimo, dok niste bili trudni – šta sa njom dalje i koji su rizici ako prestanete sa tom terapijom?
„Ukoliko je utvrđena trudnoća, a koristite određenu terapiju za ranije postojeću hroničnu bolest, savet je da se što pre konsultujete sa nadležnim specijalistom radi eventualne promene terapije, obustave ili korekcije doze.“
Epidural je još jedna tačka spoticanja kad se govori o trudnoći. Dok jedni smatraju da je i te kako poželjan, drugi pominju eventualne posledice.
„Epiduralna analgezija je koristan i efikasan metod obezboljavanja toka porođaja ukoliko ne postoje kontraidikacije za njenu primenu. A to će se ustanoviti tokom akušerskog pregleda.“
Doktor Ilinčić govori i o tome da li lekari mogu da preveniraju loš ishod trudnoće i kako.
„U savremenoj perinatološkoj praksi postoje preporuke za neophodne preglede, kontrole i laboratorijske analize tokom trudnoće. Ultrazvučne kontrole, kao i druge analize, kao što su neinvazivni prenatalni skrining, amniocenteza, kordocenteza, doprinele su povećanju stope detekcije hromozomopatija ploda, smanjenju komplikacija i lošeg ishoda trudnoće, odnosno smanjenju stope mortaliteta i morbiditeta majki i novorođenčadi. Prevencija zavisi i od samog uzroka neželjenog toka i komplikacija u trudnoći. U prevenciju mogu biti uključeni kako ginekolozi, tako i ostali specijalisti u zavisnosti od poremećaja koji se utvrde u trudnoći.“
Za kraj doktor priča šta sve podrazumeva prevencija i koji su preduslovi za dobar ishod trudnoće i zdravu bebu.
„Preduslovi za dobar ishod trudnoće i zdravu bebu su svakako redovne ginekološke kontrole, zdrav način života, poštovanje preporuka nadležnog specijaliste, u slučaju potrebe uzimanja redovne terapije i na kraju i sam uspešan porođaj.“
BONUS VIDEO: Slađana Slavković Jovanović: Biti majka u petoj deceniji? Da, moguće je
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
