Pomaže li majčino mleko kod ragada?
Da li ću uspeti da dobro dojim bebu, da li imam dovoljno mleka, šta da radim sa ranicama na bradavicama… Toliko je dilema koje mlade mame imaju u vezi sa dojenjem, a saveta i preporuka je svakakvih i dolaze sa raznih strana. Šta zapravo treba znati o dojenju, odnosno šta najviše muči mlade mame, za Zadovoljnu govori prim. dr Ljiljana Stanković, specijalistkinja pedijatrije iz GAK Narodni front i nacionalna kooordinatorka za promociju dojenja.
Za početak, ona otkriva šta je to najvažnije kod dojenja što svaka mama treba da zna, a neretko je skrajnuto.
„Najveća zabluda zbog koje žene ne doje je to što misle da nemaju dovoljno mleka kad se porode. A prva i osnovna činjenica je da se mleko stvara u trudnoći i da otpuštanje mleka ide iz glave preko dojke. Dakle, mleko postoji, a da li će se pojaviti u dojkama, zavisi od hormona sreće. A taj oksitocin je povezan za stanjem majke, sa tim da li je gladna, žedna, uplašena, ljuta. Onda vidimo koliko tu različitih faktora utiče na to da mleko ne izlazi iz dojke.“
Na sve to se nadovezuje još jedna jako važna stvar – okruženje.
„Nije dobro ako svi oko porodilje, posebno u prvih 40 dana, žele da presvlače, hrane, nose bebu. Oni mogu da tako naprave problem jer se u maminoj glavi može javiti misao da je maltene neadekvatna za svoje dete, recimo, ako ono u nekom trenutku kod svekrve ne plače, a kod nje plače. Sve to vodi ka smanjenju procenta dojenja i smanjenju samopouzdanja majke. Jako je važno da mlade mame koje misle da njihovo mleko nije dovoljno, da im dojke nisu dobre, treba da znaju da te sumnje nagrizaju samopouzdanje, stvaraju osećaj stresa. To onda smanjuje osećaj zadovoljstva i sreće, a baš taj hormon sreće je odgovoran za lučenje mleka. I onda se desi da mnoge mlade majke imaju dojke tvrde kao kamen, mleko ne izlazi. Mi se tada bavimo njima, a sve je u stvari jedna velika psihološka igra.“
Naime, kako kaže doktorka, samo tri do pet odsto žena posle porođaja nema mleko, a anatomski i medicinski razlog za nedojenje ima njih pet odsto. Dakle, oko 90 odsto dece bi moglo da bude isključivo dojeno, a zapravo procenat dece u Srbiji koja se u prvih šest meseci hrane isključivo majčinim mlekom bez dodavanja formule je oko 13.
Zato je podrška majci vrlo važna.
„Ona posle porođaja treba da ima pomoć u kući, oko kuvanja, čišćenja, pranja veša. Dolaskom bebe iz porodilišta žena je frustrirana što ne može da obavlja sve zadatke koje je do tada obavljala i zato je treba podržati. Ukućani treba da shvate da je zadovoljstvo te mlade mame ključno za njeno zdravlje i za zdravlje deteta. Mama u tih prvih 30, 40 dana treba da se odmara, a jedini deo njenog tela koji ne treba da se odmara je dojka.“
A okruženje, i ono van kuće, ume da odvede u pogrešnom smeru.
„Ako mlada mama od mnogih oko sebe, od prijateljica, čuje da ne doje, da nisu uspele, ona već u glavi ima predrasude i pita se kako će ona ako nisu druge. Zato je važno znati da dojenje nije samo odluka pojedinca, to je odgovornost cele društvene zajednice. Ne možete biti uspešni kao dojilja ako nemate podršku porodice i okoline“, kaže prim. dr Stanković i dodaje da je jako važno i da zdravstveni radnici usaglase svoje smernice.
Ona ističe i zašto je vrlo važno da mame bodre sebe.
„Mame su svemir za svoju decu i zato je najvažnije da one srede svoje misli. Mlada mama treba da se pogleda u ogledalo i kaže sebi da je najbolja majka na svetu, da bebi ne može ništa da znači više od njenog dodira, glasa, zagrljaja i da za bebicu ne može da bude ništa kvalitetnije od njenog mleka.“
To mleko je toliko dragoceno jer sadrži osnovu za dalju bebinu otpornost na bolesti.
„U majčinom mleku su antitela i matične ćelije, antikancerogene ćelije, imunoglubolin A, leukociti koji hvataju bakterije i ubijaju ih. Mama sve to prenosi bebi. Za razliku od nutritivne, imunološku komponentu u formuli iz majčinog mleka nismo uspeli da prepišemo.“
Još jedno veliko pitanje oko dojenja su ranice na bradavicama.
„Najbolji lek za ragade je mamino mleko. Kad beba završi podoj, pogrešno je prati dojku. Majka treba, kao i svi, da održava higijenu redovno, ali ne da stalno pere dojke, već da posle podoja bradavicu i ragadu premaže mlekom i ostavi na vazduhu. Tako čuva integritet bradavica i sprečava dublje probleme. Ulošci za dojke koji su u prodaji nisu preporučljivi sem ako, recimo, majka ide negde napolje. Ti ulošci ne smeju da se koriste stalno, posebno ne non-stop u kućnim uslovima jer je vrlo izvesna upala.“
Doktorka ističe i da porodilje ne treba da dozvole da život prolazi pored njih u strahu da će nešto pogrešno uraditi.
„Svakako nije greh prošetati, popiti kafu sa drugaricama, nije greh ni nazdraviti s mužem čašom vina jer je godišnjica braka. Ne treba, naravno, biti u izlasku po celu noć, ali ne treba ni da dozvolite da život prolazi pored vas jer to stvara frustraciju“, kaže doktorka i zaključuje da svi oni koji imaju bilo kakvu dilemu oko toga šta se sme tokom dojenja, odnosno koji lekovi su dozvoljeni, treba da se vode nacionalnim smernicama Ministarstva zdravlja o dojenju.
BONUS VIDEO: Kome poveravamo decu na čuvanje
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
