Doktore, upomoć, moje dete se stalno dira dole

Podeli:
deca dodiivanje
Foto: Olga Korica / Alamy / Alamy / Profimedia

Šta je uobičajeno, a šta ne?

Deca počinju da istražuju svoje telo mnogo ranije nego što mislimo. Zato je dobro znati kad je normalno da dete počne da se pipka i da li je razlog za brigu ako to radi previše, kao i šta je uopšte previše.

Mada se o tome ne govori često, uglavnom je uobičajena pojava da deca dodiruju svoje genitalije, kao što, recimo, hvataju prste na stopalima. Takođe je manje poznato da je reakcija roditelja kada to primeti veoma važna.

Bebe

Bebe mlađe od godinu dana nisu mnogo pokretne, ali polako postaju sve spretnije u rukama i prstima, što znači da bi stalno da istražuju svet oko sebe i dodiruju nešto, uključujući delove tela i genitalije.

I čim bude bez pelena, u kadi, čim joj se ukaže prilika, beba će verovatno posegnuti za tim delom tela. I to je prirodno, kažu stručnjaci.

Deca do pet godina

Kako dete bude sve više oslobođeno pelena i osećalo se komotnije, vrlo je moguće da će sve više, recimo, sa oko dve godine, poželeti da se pipka, pa i tamo dole. Ta prirodna radoznalost obično traje do pete godine.

Moguće je i da će vas dete radoznalo posmatrati dok se presvlačite ili pak tražiti od vršnjaka da vidi njihove intimne regije. To ponašanje je obično tipično za njihov seksualni razvoj, iako može dovesti do neprijatnih ili neugodnih trenutaka za roditelje.

Kako reagovati kad se dete pipka

Prvo je važno znati da taj detetov potez zapravo u najvećem broju slučajeva nije razlog za uzbunu. Trudite se da se detetu ne smejete, da ga ne sramotite i ne grdite. Struka ističe da je vaša reakcija važna jer je to temelj za deteteov budući stav o njegovom telu. Pritom, dete će shvatiti šta mu poručujete i kroz vaš ton, izraz lica, ne samo reči. I zato pazite jer će to biti jedna od njegovih najranijih lekcija o seksualnosti, pišu na sajtu psyhhcentral.com.

U takvim situacijama se preporučuje da koristite jasne i tačne termine za delove tela, kao što su penis, testisi, vagina ili grudi. Izmišljeni nazivi mogu biti zbunjujući, posebno ako u vrtiću ili školi drugari i učitelji ne koriste iste reči. Takođe, u tom slučaju dete može pogrešno shvatiti da postoji nešto sramotno u vezi sa tim delovima tela ili rečima koje ih opisuju. Umesto toga, kad koristite ispravne reči, uspostavljate poverenje kod svog deteta, pa će ono kasnije lakše govoriti o svom telu. Lakše će vam se poveriti i ako doživi neku neprijatnost od druge osobe jer će u vama uveliko videti osobu s kojom može da govori o svemu bez srama.

Uz to, uvreženo mišljenje struke je da je u redu reći detetu da dodirivanje ili istraživanje svog tela treba da bude privatno, a ne javno. To treba uraditi bez osude, recimo, uz reči: „Kao što ne jedemo hranu na podu već za stolom, tako ne treba ni da se diramo pred drugima.“

Deca uzrasta od pet do 12 godina

Kada vaše dete napuni pet, šest godina, već ima sposobnost da bolje razume privatnost i lični prostor, pa će se verovatno manje dodirivati pred drugima. Takođe, prirodno je da deca u osnovnoj školi ili pre puberteta imaju pitanja o sopstvenom telu, odakle bebe dolaze, pa i o seksu – a igralište nije baš pouzdan izvor informacija. Ako započnete razgovor i dozvolite svom detetu da postavlja pitanja bez stida, pomoći ćete mu da stvori zdraviji pogled na sopstveno telo i seksualnost.

Znaci za uzbunu

Kod mlađe dece radoznalost oko tela je uglavnom bezopasna i uobičajena. Ali ako primetite da nešto nije u redu, pitajte dete da li ga možda nešto boli ili svrbi tamo dole.

S druge strane, treba obratiti posebnu pažnju ako se malo dete ljuti kad mu tražite da prestane sa seksualnim ponašanjem, ako preterano govori o seksualnim temama, veoma detaljno, ako pokušava da agresivno dodirne drugo dete po intimnim delovima, ako primetite neprikladno dodirivanje kod dece među kojima je razlika u godinama preko četiri. Pripazite i ako samododirivanje detetu izaziva bol ili uznemirenost, ako izbegava da skine odeću kad se presvlači. U tom slučaju bi bilo dobro potražiti stručnu pomoć.

***

BONUS VIDEO: Dragana Pandurević Jovović o pokrenutoj peticiji „STOP AKUŠERSKOM NASILJU“

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram