I šta ja mogu da uradim?
Baš se često to dešava: dete počinje da ide u vrtić ili predškolsku ustanovu i odjednom se čini da mu uvek curi nos, ima kašalj ili nešto gore.
Stručnjaci procenjuju da deca u proseku godišnje odbole od šest do osam infekcija gornjih disajnih puteva. Kao roditelj, vi se možda osećate bespomoćno u onome što izgleda kao beskonačan ciklus.
Pedijatri objašnjavaju zašto se mala deca često razboljevaju nakon polaska u vrtić ili predškolsko, šta roditelji treba da znaju o ovom fenomenu i kako mogu da pomognu.
Zašto se to dešava?
„Ovih dana roditelji mališana nisu navikli da imaju bolesno dete. To je zato što su mnoge njihove bebe rođene tokom pandemije i ova deca su u suštini provela život u balonu“, rekla je dr Dajan Hes, medicinska direktorka u Gramersi pedijatriji u Njujorku.
Ona je napomenula da su karantin, socijalno distanciranje i maske smanjili izloženost dece uobičajenim patogenima u poslednje dve godine. Čak i pre pandemije, mališani često nisu dolazili u kontakt sa mnogim od ovih patogena sve dok ne bi krenuli u vrtić ili predškolski uzrast.
„Pre pandemije, uverila bih roditelje da se deca odmah razbole kada počnu sa vrtićem jer su izložena mnogim oblicima prehlade i drugim dečijim bolestima. Sada, dve godine nakon pandemije, ja bih ovo pomnožila sa 100! To ne znači da je dete koje se razboli opasno. To sad može da se dogodi odjednom, umesto postepeno“, rekao je Hes.
Predškolsko i vrtić uglavnom uključuju grupe dece u sobama zajedno, tako da je neizbežno da će oni međusobno prenositi zarazne bolesti.
„Mnoga deca će doneti viruse sa sobom u predškolske ustanove i podeliti ih sa drugima dok se igraju i istražuju zajedno. Deca sa minimalnim simptomima, koji mogu izgledati kao alergije, još uvek mogu da šire virus koji nose na druge. Dakle, vrlo je uobičajeno da deca dobiju nekoliko virusnih bolesti ubrzo nakon polaska u predškolsko ili vrtić, jer će prvi put biti izložena mnogim virusnim sojevima“, rekao je dr Bendžamin Levinson, lekar primarne zdravstvene zaštite u Nationwide Children’s Hospital.
Da li roditelji to mogu sprečiti?
„Zaista, jedini način na koji možete sprečiti dobijanje virusa ili druge bolesti je da ne budete u blizini nekog drugog sa virusom, a to je veoma teško ako idete u bilo koju školu. Pranje ruku može pomoći u usporavanju širenja virusa poput stomačnog gripa, ali za viruse poput obične prehlade koji se šire vazduhom, to može biti veoma teško“, rekao je dr Artur Lavin, pedijatar u Dečjoj bolnici Akron.
Lavin preporučuje da naučite dete da pere ruke pre jela i posle korišćenja kupatila kako bi se usporio prenos virusa ili infekcija koje se šire dodirom.
„Ako zaista želimo da sprečimo ljude da se prehlade ili razbole, morali bismo da budemo trajno zatvoreni i izolovani. Kada smo bili u izolaciji, to je bio prvi put u zabeleženoj istoriji da nismo imali epidemiju gripa. Iako je to bilo neverovatno, niko nije voljan da tako živi, i ja to ne bih preporučio“, dodao je Lavin.
Šta još roditelji mogu da urade da unaprede zdravlje svoje dece?
Roditelji ne mogu u potpunosti da spreče širenje klica u vrtićima i predškolskim ustanovama, ali postoje načini da se smanji rizik od infekcije i unapredi opšte zdravlje vašeg deteta.
„Omogućite dobar san i zdrave navike u ishrani kako biste ojačali njihov imuni sistem. Provedite vreme u interakciji sa svojim mališanom na pozitivan način kako biste pomogli u smanjenju nivoa stresa. Izbegavajte bilo kakvo izlaganje dimu jer to može da naškodi njihovim plućima i poveća verovatnoću da respiratorni virusi izazovu značajne bolesti. Uverite se da vaše dete uzima lekove na odgovarajući način (tj. inhalatore za astmu) ako su propisani“, savetovao je Levinson.
On je primetio da pošto suplementi za jačanje imuniteta nisu dobro regulisani i generalno nije dokazano da deluju u značajnoj meri, bolje je da se usredsredite na obezbeđivanje dobro izbalansirane ishrane za vaše dete.
„Poznato je da mališani svuda stavljaju ruke. Kada pranje ruku nije opcija, preporučio bih upotrebu sredstva za dezinfekciju ruku. Nisam veliki obožavatelj sredstva za dezinfekciju ruku sa malom decom jer jako suši i sadrži alkohol, ali bolje je nego da im uopšte ne perete ruke. Takođe, naučite svoje dete da kija u nadlakticu, a ne u šaku“, rekla je Hes.
Ona je takođe istakla važnost fizičke aktivnosti, čak i zimi, i savetovala da vaše dete ima najmanje tri sata aktivnog vremena za igru svakog dana.
Šta roditelji mogu da urade kada im je dete bolesno?
Kada vaše dete ima zaraznu bolest, važno je da ostane kod kuće. Naravno, to je lakše reći nego učiniti za mnoge roditelje, koji možda neće moći da priušte vreme van posla ili brige o deci kod kuće.
Generalno, obične prehlade i infekcije nisu izvor brige, primetio je Levinson. Ipak, on preporučuje da kontaktirate lekara ako vaše dete pokazuje znake otežanog disanja, ima značajan bol ili ima temperaturu veću od 38 stepeni pet dana zaredom.
„U pedijatriji vidimo mnogo, mnogo dece sa relativno čestim virusnim infekcijama i vrlo malo ih je dovoljno bolesno da moraju da ostanu u bolnici. Pored toga, ako se deca više puta razbole, ali njihovo telo očisti infekciju tako da se vrate u normalu pre nego što se ponovo razbole, to implicira da imaju dobar imuni sistem koji dobro funkcioniše“, rekao je dr Levinson.
Lavin je pozvao roditelje da imaju na umu da se prehlade razlikuju od COVID-19 i da se izvuku iz razmišljanja izazvanog pandemijom da virusna infekcija znači da će se dogoditi nešto strašno.
„Ono što je važno imati na umu kod prehlade i drugih dečjih virusa i infekcija je da oni ne ugrožavaju zdravlje vašeg deteta. Zvuči kao smešno reći o nečemu od čega se razbolite, ali većina virusa i infekcija ostavlja vaše dete nepovređenim, što je dobra vest jer zaista ne možete da sprečite širenje ovih virusa“, rekao je Lavin, a piše Huffpost.
***
Bonus video: Poznate mame u borbi za starateljstvo nad decom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
