Detaljan vodič za ishranu dece iz 1925. godine ima logike

Podeli:
Deca
Foto: Österreichische Lichtbildstelle / AFP / Profimedia

Da li je bolja supica od mesa ili od povrća?

Trendovi dolaze i odlaze, ali neke stvari su neprolazne. Dokaz za to je i jedan članak iz magazina Žena i svet iz 1925. godine. U toj ilustrovanoj reviji, koja je izlazila od 1925. do 1941. u Beogradu, objašnjeno je kako deca treba da se hrane.

Pod naslovom Čime da hranimo decu, u tekstu se govori o ishrani dece koja su prešla na meštovitu hranu, koji je značaj mesa, mleka i jaja po mišljenju modernih dečjih lekara, kao i šta treba dečjem organizmu.

Potreba za hranom

Ukoliko rast kod male dece s godinama postaje sporiji, utoliko biva slabija potreba za hranom. Pa ipak potreba za hranom je srazmerno veća kod malih nego kod odraslih jer detetu treba ne samo hrana za održavanje tela već i za rast, navodi se u magazinu Žena i svet.

Pišu i kako su najvažniji sastojci ishrane belančevine (ima je u mesu, ribi, jajetu, siru, hlebu, grašku, pasulju, kakaou), mast (ima je u u mesu, jajima, siru, mleku, siru, puteru, kakaou i čokoladi), šećer (u veštačkom šećeru, hlebu, grašku i pasulju, krompiru i povrću), mineralne soli (kojih ima u znatnim količinama u raznovrsnom povrću).

„Kada dete izađe iz doba dojenja, potreba za belančevinama postaje manja, ali mu onda treba više šećera i mineralnih soli radi jačanja mišića. Čim dete počne da dobija zube, treba mu dati čvršću hranu, nesvarljiva biljna vlakna (kojih ima u spanaću, šargarepi). Ta vlakna su potrebna od najranijih meseci da bi creva ispravno varila“, piše Žena i svet iz 1925. godine.

Druga godina života

Ishrana deteta u drugoj godini razlikuje se samo malo od hrane koja se daje starijem odojčetu. U članku ističu da dete dobija izjutra, pre podne i posle podne do četvrt litra mleka i hleba ili dvopeka, u podne supe i povrća ili voća, uveče mlečnu kašicu od četvrt litra mleka i sveži sok od voća ili pire od voća.

Korist od supe

Za ukuvavanje u supu uzimaju se zob prerađena kao ljuspice, ječam, pirinač, griz. To se ukuva u vodu i doda se malo putera i trunčica soli. Prave se supe još od krompira, paradajza i drugog povrća.

U ovom tekstu se navode i mišljenja lekara o supi.

„Zanimljivo je da ćete od jednog lekara čuti da decu treba, počev od šest meseci, prihranjivati supom od mesa (u koju je ukuvan griz); drugi opet pridaju značaj tome da li je supa od mesa ili od iskuvanih telećih kostiju ili samo od zeleni (malo peršuna, više šargarepe), dok jedan istaknuti nemački lekar, dr Trump, piše ovako o dečjoj supi: ‚O hranljivosti supe od mesa jedva da treba i govoriti. Ona sadrži od hranljivih sastojaka samo tragove belančevina i nešto masti. Jedina korist je što takva supa, kad se daje u manjim količinama, pomoću onih soli iz mesa podstiče u deci apetit. Ali zdravom detetu ne treba nikakvih veštačkih podsticaja da dobro jede. Međutim, iste te soli u neželjenom stepenu izazivaju žeđ kod dece.‘ Isti lekar, a i mnogi drugi, smatraju da ne treba žuriti sa davanjem mesa malom detetu. Svakako detetu – osim u izuzetnim slučajevima o kojima se pita lekar – ne treba davati mesa do dve godine. Korist od mesa manja je nego šteta, a najveća šeteta je u tome što se malom detetu osladi meso, dopadne mu se njegov ukus i ono rano počne da odbija drugu daleko važniju hranu kao što je povrće.“

Kašica i povrće

Povrće koje se daje deci do dve godine je spanać, kuvana salata, šargarepa, krompir i kestenje, kao i mlad svež karfiol. Povrće se daje u obliku kašice sa dodatkom malo mleka, brašna i maslaca.

Saveti iz daleke 1925. kažu i da ne treba spuštati povrće u ključalu vodu jer ono na taj način gubi skoro sve mineralne soli, a u znatnoj meri i šećer i belančevine. Takvo povrće deci neće ništa koristiti.

„Treba postupati ovako: stavite na vatru očišćeno i dobro isprano povrće u malo hladne vode, tako da kad se skuva, ne ostane mnogo vode. Najbolje je kuvati povrće u parnom loncu, odizanjem poklopca s vremena na vreme ispustiće se gasovi koji inače nadimaju creva, a oštar ukus pojedinog povrća biće ublažen.“

Osim toga, kako se navodi, za sasvim malu decu, da ne bi pretovarila želudac količinom hrane, dobro je gotovu supu pomešati sa spremljenim povrćem; neki put možete supu sasvim izostaviti i spremiti detetu mešavinu od zelenog povrća i kašice od krompira i kestenja. Kašica se sprema slično kao i supa, od brašna, griza, zobi, ukuvavaju se još i zemičke, dvopek.

Crna kafa, čaj i alkohol

Osim predloga zdrave hrane, u časopisu Žena i svet ističu i šta nikako ne treba davati deci.

„Jaka crna kafa i jak čaj ne daju se maloj deci jer loše utiču na srce i nerve. Alkoholna pića nipošto i nikad ne treba davati maloj dečici, a ni starijoj. Zao običaj nekih roditelja da zapajaju dete pivom ili vinom ne može se dovoljno osuditi jer i najmanja količina utiče kao otrov razorno na nežne čelijice dečjeg organizma i sprečava pravilan rast deteta. Nemojte se prevariti da deci dajete ni bombone s likerom. Procenat alkohola nije tako nizak u tim bombonama kao što se misli, te je za čas pokvaren želudac i oštećen organizam.“

BONUS VIDEO: DAN MAJKE TROJKI

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram