Većina ovih grešaka se pravi na podsvesnom nivou, ali to ne znači da su bez posledica.
Morgan Pomels, terapeutkinja za traumu iz detinjstva iz Ontarija u Kanadi, podelila je na svom Instagram nalogu korisne savete koje roditelji treba da koriste dok odgajaju decu.
„Roditeljstvo je stresno i niko ne očekuje da roditelji to rade savršeno“, istakla je Pomels. „Deci čak i ne treba savršeno – već bezbedno roditeljstvo“, navela je Morgan.
Terapeutkinja je podelila 12 stvari za koje moli mame i tate da pročitaju i implementiraju u svoj roditeljski stil kako bi spasili decu od lečenja trauma iz detinjstva kada odrastu.
Morgan moli da ne radimo sledeće stvari:
Pod broj jedan je stavila: „Ne vičite na svoju decu čim se vratite kući s posla.“
Druga molba je bila da ne koristimo emocionalno ucenjivanje kao kaznu: “ Nemojte primenjivati tretman ćutanja na celu porodicu kada ste uznemireni.“
Na trećem mestu je stavila da roditelji ne bi trebalo da bude svoju decu koristeći „glasne ili agresivne zvukove“. Ona je proširila ova pravila i istakla da psihološki, vikanje na decu ne čini ništa osim što nanosi štetu njihovom nervnom sistemu.
„Sve ove stvari mogu pokrenuti reakciju tela na stres, što nas može naterati da se borimo, bežimo ili saživimo sa tim osećanjem“, napisala je ona.
Pomels je ohrabrila roditelje da izbegavaju da ostavljaju emocionalne ožiljke svojim naslednicima. Ona je objasnila da kada roditelji izazovu duboku emocionalnu traumu deci, oni kada odrastu često završavaju na terapijama kako bi pokušali da saniraju toksične načine na koje su ih njihovi roditelji tretirali.
„Nemojte se ponašati prema deci toliko različito da postoji jasan favorit“, navela je kao četvrtku tačku.
Pod rednim brojem pet došao je savet da izbegavate da govorite: „Pretpostavljam da sam samo najgora mama“ kada vam se deca požale da su povređena.
A odbijanje da se izvinite jer se vodite rečenicom „ja sam ti roditelj“, kojom opravdavate kako vi ništa „ne morate“, zauzelo je šesto mesto.
Prema podacima koje je prikupila Uprava za zloupotrebu supstanci i usluge mentalnog zdravlja, trauma iz detinjstva je prilično česta. Više od dve trećine dece prijavilo je najmanje jedan traumatski događaj do 16. godine.
Pomels je naglasila da ako je neko dete ovo doživelo, ne bi trebalo da se oseća kao da je samo ili nedostojno. „Obećavam da niste sami. Obećavam da ste zaslužili mnogo bolje“, insistira ona.
Morgan ističe da deca ne bi trebalo da budu odgovorna za osećanja svojih roditelja.
„Očekivanje da će cela porodica hodati kao po iglama kada ste loše raspoloženi“ sedma je stvar koju Morgan moli roditelje da ne rade.
Osma greška koju navodi vuče i mnoge druge probleme: „Ne štititi svoju decu od drugog roditelja kada je taj roditelj učinio nešto legitimno pogrešno ili štetno.“
„Nemojte zavisiti od dečije emocionalne podrške, to bi trebalo da imate od partnera“, navela je Pomels deveti problem.
Ona je napomenula da roditelji treba da daju prioritet bezbednosti svoje dece u svim situacijama, a ako to ne urade, njihova deca će zasigurno kada odrastu lečiti posledice kod terapeuta.
Deseta molba je možda i jedna od najznačajnijih: „Nepravedno tretirati decu zato što ‘svet nije fer’, ovo ih zapravo ne priprema ni za šta“, navela je terapeutkinja.
„Gledati na svoju decu kao na produžetak sebe – oni su mnogo više od toga“, podsetnik je broj jedanaest.
„Isticanje da treba da budu zahvalni jer ih gajiš i hraniš. To je tvoj posao“, zaključila je Morgan, navodeći poslednji primer koji bi roditelji trebalo da prestanu da rade.
Važno je napomenuti…
Ako roditelji aktivno koriste bilo koju od ovih taktika, to će samo izazvati ogorčenost njihovog deteta, kao i drastično uticati na njihovo samopoštovanje.
„Da budemo jasni: čvrsto verujem da 99,9 odsto roditelja čini najbolje što mogu“, pojasnila je Pomels. „Većina ovih grešaka se pravi na podsvesnom nivou. Ali to ne znači da su bez posledica ili da ne treba da težimo boljem.“
Kada roditelji stvore okruženje puno ljubavi i sigurnosti, veća je verovatnoća da će deca razviti pozitivno samopoštovanje i snažan osećaj identiteta. Ova osnova može im pomoći da se bolje snalaze u društvu, da se nose sa vršnjačkim pritiskom i izgrade pozitivnu sliku o sebi.
Važno je napomenuti da nijedan roditelj ne može u potpunosti da zaštiti svoje dete od svih potencijalnih izvora traume. Međutim, aktivnim radom, roditelji mogu značajno smanjiti rizik i ublažiti uticaj traume iz detinjstva na živote svoje dece.
Bonus video: Dr Katarina Bajec u podcastu Mamazjanija: Mame, ne stavljajte svoje zdravlje u drugi plan
Pratite nas i na društvenim mrežama:
