Peticiju da škola traje četiri dana do sada je potpisalo skoro 45.000 građana.
Naše školstvo ponovo prolazi kroz turbulentnu fazu. Reč je o peticiji u kojoj se predlaže da škola traje četiri dana nedeljno kako bi đaci pored školskih obaveza imali vremena i za druge aktivnosti, a do sada ju je potpisalo 44.479 građana.
U tekstu peticije, objavljenom na sajtu change.org, navodi se da učenici pored pet dana škole imaju samo dva dana odmora, koje moraju da iskoriste za učenje, kao i za domaće zadatke.
“Da bi imali vremena da se posvete i drugim stvarima trebalo bi uvesti četiri dana školovanja. Nadam se da će se i drugi složiti“, piše u peticiji, ali nije moguće utvrditi ko je njen autor.
Takođe, potpisnici peticije navode različite razloge zbog kojih su podržali ovaj predlog, od kojih su neki sumorni i zabrinjavajući. Jedan od potpisnika kaže da mu „škola daje suicidne misli i bira sa kog mosta da skoči“, a drugi razmišlja „da li da se umije ujutru ili da se ubije“.
„Nisam robot, imam i ja dušu“, „duže smo u školi nego kod kuće“, „prođe mi pola života u školi“, „previše nas umori i nemamo vremena ni za domaći, a kamoli za bilo šta drugo“, piše u komentarima.
A šta o nedelji od četiri dana kaže Borko Petrović, profesor engleskog jezika iz Paraćina, koji je 2022. osvojio nagradu za najboljeg predavača na svetu u konkurenciji sa nastavnicima iz 110 država. Trenutno radi u OŠ “Stevan Jakovljević” i u Gimnaziji u Paraćinu.
“Zvuči lepo kao ideja, ali mislim da ima mnogo prepreka. Za početak osim đaka i roditelji bi morali da pređu na nedelju koja traje četiri dana. To je u neko dogledno vreme nemoguće. Nisam shvatio da je moguće uraditi zaista tako nešto, napraviti takav krupni iskorak jer nemamo ni dovoljno učionica za rad po smenama, i dalje imamo previše predmeta. Prelazak na tako nešto trajao bi godinama. Ja sam tu peticiju shvatio kao apel zbog opterećenosti đaka, da im se izađe u susret, da krene neki dijalog, te je u suštini toga poziv na dijalog između nastavnika i učenika i da se vidi šta se može učiniti da se smanji njihova oprterećenost. A da li je to moguće učiniti, da li će biti manji broj dana ili manji broj predmeta, ali da počemo da radimo na smanjenju opterećenja učenika.”
Iako ovaj nastavnik misli da ne postoje nemoguće stvari, ipak ističe da mi kao zemlja još nismo dostigli standard za jedan dan manje rada, ali da treba biti otvoren.
Kada pročitate komentare nekih ljudi koji su neki potpisali peticiju, stvarno možete da se prepadne. Komentari su sumorni, a nastavnik Borko na to kaže:
“Sumorni su. Škola jeste sumorna, ja se s time slažem. Ja đake razumem – oni razdragani dođu s ulice i uđu u školu, odmah tišina, stani u red, ne idi tamo, stani ovde, slušaj, piši, nemoj da pisneš. Pravila pravila, tabla iz 19. veka, miris buđavih knjiga, uslovi ambijentalne nastave su nula, nemamo reagense za lepe eksperimente. Sve se uči teoretski, suvoparno. Ja ih razumem, ja sam bio đak, ko je voleo školu… Niko se nikad nije radovao što mora da ide u školu. Kada učenik otvori kapiju ili vrata škole, on uđe iz 21. u 19. vek. Onda ode kući i vidi da je to neuporedivo sa svetom napolju. Škola mora da postane konkurentna, da im se dodvorimo i prezentujemo znanje na drugačiji način”, priča nam nastavnik koji odavno ne koristi udžbenike, uveliko praktikuje integrativnu nastavu, a svoju učionicu je okrečio u plavo jer ne dozvoljava da njegovi đaci dolaze u školu koja liči na sivi dom.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
