Koja je njegova čarobna formula u nastavi?
Profesor engleskog jezika Borko Petrović iz Paraćina osvojio je nedavno nagradu za najboljeg predavača na svetu u konkurenciji sa nastavnicima iz 110 država. Sada je on dao svaet svojim kolegama za koji kaže da funkcioniše odlično u nastavi.
„‘Know your audience’ je najkraći savet koji mogu da vam dam, i on zaista funkcioniše! Najpre ostvarite vezu sa vašim đacima na ljudskom nivou, nivou empatije, gde pokazujete međusobno razumevanje. Iz toga se rađa poštovanje, a iz poštovanja autoritet o kome svi govore. Kada već dobijete to poštovanje, koristite ga kao kredit polako i štedljivo kod svojih đaka, pažljivo gradeći njivovu unutrašnju motivaciju jer preskakanjem stepenica do spoljašnje nećete mnogo toga postići. Tako izgrađena tvrđava se teško ruši, a povratne informacije u čitavom tom procesu koje dobijete od đaka pokazuju zdravu komunikaciju u vašem međusobnom odnosu i daju vam dalji podsticaj da nastavite u pravom smeru. Ovo je, dakle, preduslov i stanje uma jednog učenika koji je dalje spreman da primi ono što Vi percipirate kao bitnu informaciju. Poslednja, ali ništa manje bitna, stepenica je relevantnost – konačni argument koji morate vešto da „prodate“ svom klijentu, a da on tu vidi neku svoju korist. Možda će neki reći da sam lud ili da treba da idem u prodavce, ali ja zaista verujem da je obrazovanje proizvod koji mi svakodnevno prodajemo našim klijentima. Na nama je da pronađemo put do svakog kupca i tu nema jednostavnih i univerzalnih rešenja. Ovo je moj metod, ali razumem da ne bi svako mogao da ga primeni. Onda, drage kolege, pronađite svoj“, kaže nastavnik Borko za sajt Zelena učionica.
On je otkrio i koje metode nastave ili tehnike koristi, a da daju najbolje rezultate u radu sa đacima.
“Jedna od novijih metoda u svetu koja mi se svidela je samoregulisano učenje ili nastava po meri deteta. Učenje se sve više tretira kao aktivan, konstruktivan, samoregulisan proces. Kroz proces obrazovanja učenici treba da postanu svesni sopstvenog procesa mišljenja, osposobljeni za strategijsko ponašanje i za usmeravanje svoje motivacije prema željenim ciljevima. Da bi učenici postepeno postajali nezavisni od nastavnika, kao subjekta spoljašnje regulacije, potrebno je da budu motivisani za aktivno učestvovanje u procesu nastave. Zbog toga se istraživanja u obrazovnom procesu sve više usmeravaju na osposobljavanje učenika za samoregulaciju procesa učenja. Preuzimanje odgovornosti za učenje zahteva aktivno učešće učenika u iniciranju i upravljanju sopstvenim procesom učenja, uz primenu odgovarajućih strategija učenja. U praksi to izgleda ovako: pored osnovnih, redovnih ocena, đaci imaju slobodu i kreativnost da učestvuju u aktivnostima po želji i prema svojim afinitetima, a moju predloženu ocenu mogu da zadrže ili ne. Na taj način, većinu odluka stavljam u njihove ruke i njima prepuštam da isplaniraju strategiju učenja i ocenjivanja.”
Za kraj daje savet tradicionalnom nastavniku koji se možda nije usudio da ode dalje od klasičnog, frontalnog modela nastave – odakle da krene i kako da privuče i zadrži pažnju dece danas.
“Ako bi to bilo moguće, lično bih mu pomogao svojim iskustvom. U tom smislu, uvek sam bio na raspolaganju svim svojim kolegama, gde god živeli i radili. Ako ne bih mogao lično da pomognem, posavetovao bih kolegu da ode na moj sajt i u odeljku BLOG krene da lista moje postove od pre 8 godina kada sam ja odlučio da napravim radikalan zaokret u svojoj filozofiji. To su neke osnove i počeci za nekog ko bi tek sada krenuo tim putem. Ako ne želi savet, i to je u redu. Neka krene sitnim koracima ka onome što će nekada postati njegova jedinstvena filozofija – pa ne možemo očekivati po sistemu „copy-paste“ da baš svaka transplantacija nečije obrazovne filozofije uspe! Najbolje je slediti svoje srce i svoje đake! I samo bez straha! Verujte. Samo verujte…”
BONUS VIDEO: Kome poveravamo decu na čuvanje
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
