Samostalne dadilje iz Srbije imaju nove cene svojih usluga, a internet se podelio i oko koštanja, ali i oko kompetencija žena koje čuvaju ono najvrednije što imamo.
Nije lako biti roditelj u 21. veku. Uz sve ostale izazove koji se pojavljuju pred mamama i tatama – od savremenih metoda vaspitanja do raznih tehnoloških čuda, potrebno je biti maestro pa uklopiti roditeljstvo i posao – zaraditi novac, postići sve obaveze, a biti tu za dete.
Zato na scenu stupa kompenzacija – roditelji su spremni da plate pouzdanu instituciju, državnu ili privatnu, ili pak osobu koja će čuvati dete dok oni rade. Pa angažuju dadilju.
Iako su državni vrtići besplatni, i dalje je mnogo više dece nego mesta u vrtićima, a onaj ko je u mogućnosti da izdvoji sredstva za privatni vrtić, često odlučuje da plati dadilju koja će se brinuti samo o njegovom detetu. A te usluge su poslednjih godina skuplje nego ranije.
Na jednoj od najvećih zatvorenih Facebook grupa u kojima roditelji mogu da nađu pouzdane žene koje pružaju usluge čuvanja dece osvanuo je ovih dana cenovnik usluga dadilja i pokrenuo raspravu na nekoliko nivoa. Ovo su neka od pitanja koja se postavljaju – ko ima novca da sebi priušti dadilju po tim cenama, koje su kompetencije tih žena koje čuvaju decu i očekuju platu mnogo višu od one koju primaju fakultetski obrazovani vaspitači u vrtićima. S druge strane, oni koji imaju decu, znaju koliko je zahtevno čuvati ih, i kolika je to odgovornost, pa im je i jasno da se s tim brojkama ne licitira ni olako ni površno.
U objavi kojom se obznanjuje „tarifa“ za čuvanje dece piše:
„Cena za povremeno čuvanje jednog deteta je od 800 do 1.100 dinara, dvoje od 1.300 do 1.800 dinara. Šta podrazumeva povremeno čuvanje deteta? Evo stiže odgovor i na tu nedoumicu. Angažujete dadilju koja nema sigurne dane i satnice već je zovete po potrebi, ne plaćete je kada je bolesna, kada putujete, nema plaćen odmor, praznike. Znači, ona može biti angažovana u više porodica i nema benefite koje ima dadilja koja dobija fiksnu mesečnu platu u vidu plaćenih godišnjih odmora, praznika, bolovanja. Naravno fiksna plata nije 1.000, 1.500 RSD po satu već se plate kreću za osmočasovno radno vreme od 700 do 1.000 evra (tu dobijamo cenu sata od 450 do 650 RSD)“.
Usledila je burna rasprava.
„Odlična tema! Sa kog zvaničnog sajta je preuzet ovaj cenovnik? Da li možete da nam kažete koji stepen stručnosti ima dadilja koja radi po toj satnici (osnovne, master ili doktorske studije) i kog tačno fakulteta? Šta se to za tih osam sati rada radi sa decom? Da li neko od roditelja iz grupe ima mogućnosti da za povremeno čuvanje dvoje dece izdvoji od 10.400 do 14.400 dinara dnevno? Hvala unapred na odgovorima”, zapitala se jedna majka.
„Lepo što ste stavili ovu objavu. Ja sam iz Obrenovca i kad kažem nekima 300 dinara po satu za povremeno čuvanje – ljudi se hvataju za glavu….“
„Ja mislim da niste realni. Svakako da svako zanimanje zaslužuje poštovanje, ali s obzirom na mesečna primanja osoba sa fakultetom, ispada da dadilja treba više da zarađuje. Verovatno se na prste mogu nabrojati dadilje koje zarađuju 1.000 evra mesečno“, komentarisala je druga članica zatvorene grupe.
Odgovorila joj je jedna od adminki:
„Cene su iz anketa grupe, nema sajta, nema odgovora, nismo agencija… Već grupa koja je ovih dana postala udruženje. Takođe, cene su iz porodica koje traže dadilje“, napisala je ona.
„Ja sam neko iz struke i zaista se zalažem da posao dadilje bude mnogo više cenjen, samim tim i plaćen… Ali bih volela da znam koji to procenat dadilja trenutno ima platu o kojoj vi pišete, mislim da je realnost malo drugačija… 1.000 evra dođe skoro 120.000 dinara, volela bih da se jave žene koje imaju toliku platu, daj bože da je tako“, glasi jedan od komentara.
„Za ovu platu i satnicu potrebno je višegodišnje sertifikovano obrazovanje, zbog toga sam i pitala da se navede šta to tačno dadilja radi za tih osam sati sa decom? Ja sam do sad slušala samo: ‘Pazimo isključivo na dete, ne radimo kućne poslove, nahranimo ga i prošetamo, crtamo i čitamo’. Radnik na građevini u proseku ima dnevnicu do 50 evra, master obrazovani ljudi platu do 1.500 evra, a dadilje satnicu 1.800 dinara. Volela bih da ne ponižavate roditelje i dajete vetar u leđa nerealnim cenovnicima.“
„Meni ovaj ‘cenovnik’ ozbiljno vređa inteligenciju, jer znači da sam se džabe školovala kad sam mogla odmah posle osnovne škole da postanem dadilja i Bog da me vidi.“
„Meni vređa inteligenciju da ponižavate dadilje na takav način i lepite etikete ‘polupismene’, a i dalje ste u ovoj grupi. Nešto nije u redu rekla bih. Možda ova grupa nije adekvatna za vašu pismenost i ono sto trazite…“, bila je ljuta jedna žena.
„Uopšte nije potrebno da dadilja ima fakultet, već je poenta da cena satnice/plate bude realna kako bi roditelji mogli to da priušte. Čak ni dadilje koje govore da realizuju Montesori aktivnosti što znaju tri senzomotoričke aktivnosti koje su naučile na kursu, pa traže veću satnicu nije relevantna, jer se na fakultetima uče i pedagogija i didaktika i celokupan složen vaspitno-obrazovni proces pa master vaspitači i učitelji nemaju tolike plate kolike traže dadilje. E, to je poenta“, glasi jedan komentar.
Naravno, tu raspravu su primetile i administratorke grupe i pokušale da smire stvar i strasti:
“Cenovnik nigde nije zvaničan jer u Srbiji ne postoji dadilja… Rade na crno, nevidljive su u društvu. Nažalost, svako sebe naziva dadiljom, čak i oni koji ne znaju složenu rečenicu da sastave, koji nikada nisu čuli za rani razvoj, NTC, Montesori, NLP i još mnogo toga. Udruženje dadilja Srbije je osnovano samo čekamo pečat… Boriću se da dadilja postane vidljiva u Srbiji, da dadilja ne može biti svako jer eto ne zna šta bi drugo radila u životu. Rodiltelji neće dati platu 800 evra, 1.000 evra polupismenoj osobi bez iskustva, već osobi sa sjajnim preporukama, recenzijama, velikim iskustvom i adekvatnim obukama“, piše u postu na pomenutoj grupi.
Zanimalo nas je šta o ovoj temi misle roditelji iz Srbije, pa smo ih pozvali da učestvuju u anketi. Evo kako su odgovorili na naše pitanje koliko bi novca mogli da izdvoje za ovu uslugu.
„A radni sat kod poslodavca je 400 dinara, moraće ljudi još da doplate iz svog džepa da im neko čuva dete“, napisla je Jelena.
„Vrtići postoje da bi deca išla u njih i da bi roditelji mogli da rade. Dadilja je nekad potreba ali ipak u vecini slučajeva luksuz roditelja. Jedan primer od skoro. Roditelji su se požalili da im je 800 dinara po satu skupo za čuvanje deteta a išli su na proslavu nove godine koju su platili 250 evra po osobi… Onima koji treba da plate je uvek puno ali zaboravljaju kolika je to odgovornost čuvati tuđe dete koje je 50% vremena pod nekom virozom ili bolesno a ista ta dadilja nema ni plaćen staž ni zdravstveno osiguranje“, piše Aleksandar.
„Treba biti i skuplje zbog pojedinih!“, piše Snežana.
„Godine 1995/96. radila sam u operacionoj sali… Žena koja mi je čuvala troje dece… (pri tome davala samo već spremljen doručak)… tražila je sumu koja je bila jedna i po moja plata. Uzela sam godinu i po neplaćeno i čuvala ih sama. Uvek je bilo skupo“, piše Snežana.
„Dadilja. Nekad se to zvalo vrtić, eventualno komšinica koja dođe kući ranije pa pripazi i tvoje dete, baba dok pije kafu sa komšilukom“, piše Danijela.
„Sreća u nesreći nemam decu ali ako bi morao da platim, a s obzirom da imam 500-600 dinara satnicu, bilo bi mi najpametnije da ništa ne radim i da budem pored deteta ili da se pomolim bogu i da mi dete bude samo do 16 h i sačeka čitavo… pošto – Za našu decu!!!“, piše Pavel.
„Biti dadilja je jako stresan posao. Vi čuvate nečiji život“, poentirala je Slavica za kraj.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
