U kakvoj su tačno vezi apsolutni sluh i autizam i kako deca koja se nalaze na spektru ovih poremećaja doživljavaju muziku i tonove?
Usled ponovne pojave malih boginja u Srbiji i brojnih neosnovanih teorija zavere o vezi MMR vakcine i autizma, ponovo se mnogo govoroi i ovom poremećaju razvoja mozga. Stručnjaci su nedavno za Zavodoljnu objasnili koji su prvi simptomi autizma i kako da ga prepoznate kod bebe i pre prve godine, a gošća podkasta Mamzjanija Ksenija Mirković, muzička terapeutkinja koja radi s decom na spektru, govorila nam je o tome koliko muzika, i na koje sve načine, pomaže u razvoju govora i komunikacije. Ona je istakla da, na osnovu njenog dugog iskustva i brojnih istraživanja, većina dece s autizmom ima dar apsolutnog sluha.
I pre nego što se bacimo na to kako nauka tumači vezu autizma i apsolutnog sluha, evo jednog primera iz života:
Studentkinja Heni Kupferštajn je otkrila nešto vrlo važno kad je zapevala naglas na času muzike na koledžu. Instruktor je odsvirao početnu notu na klaviru da bi dao znak svakom učeniku pre nego što zapevaju, ali kada je red došao na nju, Heni nije čekala znak sa klavira. Samo je zapevala. Zbog toga ju je učitelj zapitao da li ima apsolutni sluh.
„Nisam znala šta to znači, pa sam samo promrmljala da ne znam. Ali kada sam posle časa na Guglu potražila informacije, šokirala sam se jer sam saznala da ostatak sveta ne može da razume šta sluša. Odmah sam se sažalila na sve njih. A onda sam se zapitala da li je apsolutni sluh zbog mog autizma“, kazala je Heni.
Autizam i apsolutni sluh – šta kaže nauka?
To se pitaju i istraživači. Kako poručuju sa Instituta Kennedy Krieger, sve više studija pokazuje da je veća verovatnoća da će osoba s autizmom imati ovaj redak dar nego drugi.
Apsolutni sluh jeste sposobnost da se trenutno i bez napora identifikuje visina tona bez upotrebe referentnog tona, kaže definicija.
Neko ko ima apsolutni sluh može čuti jednu notu i reći koje je ona prirode.
„Ovu izuzetnu sposobnost ima mali deo populacije i čini se da je rezultat urođene predispozicije, u kombinaciji sa izlaganjem muzici i treningom, verovatno u važnom periodu tokom detinjstva“, navodi se u članku koji je objavila Nacionalna akademija SAD.
Za one koji nemaju posebnog dara za muziku apsolutni sluh može da izgleda ovako – posle gledanja u plavi zid, u prodavnici boja se na osnovu sećanja bira precizna nijansa plave.
Apsolutni sluh izaziva kontroverze i istraživači i nastavnici muzike ga različito definišu i testiraju.
„Ne postoji pouzdan test za apsolutni sluh kod muzički neobučenih osoba“, rekla je dr Sendi Stanuc, koja je dobila grant Gremi fondacije za istraživanje sluha, muzičkog pamćenja i autizma.
Neki istraživači definišu apsolutni sluh kao pojavu uz spektar sposobnosti razlikovanja tonova, dok drugi veruju da ga ili imate ili nemate.
Procene kažu da jedna do pet osoba na 10.000 ima apsolutni sluh, a primećena je i genetska veza jer se javlja u porodicama, a najčešće kod onih koji su imali muzičku obuku pre šeste godine života.
Nejasno je koliko onih sa poremećajem autističnog spektra ima apsolutni sluh, iako se veruje da je to mnogo češće nego u opštoj populaciji. Mnoge studije su ispitivale superiorne sposobnosti sluha kod osoba sa autizmom, ali ne nužno i strogo definisan apsolutni sluh, što komplikuje napore da se kaže koliko je to uobičajeno kod autizma.
Apsolutni sluh kod osoba s autizmom potencijalna veza do terapije
Apsolutni sluh fascinira neke istraživače jer je moguće da krije trag o nekim genima povezanim s autizmom i, šire, o tome kako se ljudski mozak razvija. Razumevanje muzičkih sposobnosti neuroatipičnog mozga takođe može ukazati na potencijalne terapije.
U jednoj studiji o muzičkim sposobnostima dr Stanuc je otkrila da su deca s autizmom imala bolji učinak od dece urednog razvoja u muzičkim igrama koje su testirale njihovo razlikovanje visine tona i muzičko pamćenje. Od dece uzrasta 7-13 godina je zatraženo da kažu da li su dva tona ista ili malo različita, solo ili kao deo melodije. Tako je bilo potrebno da deca pamte melodije tokom nedelju dana. Deca s autizmom su pokazala upečatljivu sposobnost da se sećaju melodija.
„Bilo da je ova sposobnost prisutna u celosti, ili se javlja kod podgrupe osoba sa autizmom, pamćenje visine tona i melodije bi se moglo drugačije razvijati. Još ne znamo da li je to apsolutni sluh“, rekla je ona u jednom intervjuu, uz nadu da će svojim novim istraživanjem razviti pouzdan test za apsolutni sluh za decu.
Prepoznavanje apsolutnog sluha kod deteta s autizmom
Džoan Hejligman znala je da njen sin ima neobičan odnos prema muzici i zvuku od detinjstva. Kao i mnoga deca s autizmom, mali Dejvid nije voleo zvuk blendera, usisivača i drugih uređaja. Ali voleo je očevu harfu, da se petlja sa klavijaturom i sluša muzičke spotove. Kada je imao četiri godine, Dejvid je čuo da neko duva lišće ispred njegove kuće, otišao do klavijature i odsvirao notu koja odgovara zvuku duvača lišća. Tada je njegova majka znala da ima izuzetnu sposobnost, što je potvrdila registrovana muzička terapeutkinja Suzan Ranser.
Sada, kao dečko u dvadesetima, Dejvid štimuje klavire, svira gitaru i druge instrumente i zakazuje svirke u blizini svoje kuće kod Baltimora.
„Nema invaliditeta kada je u pitanju muzika. On je daleko ispred većine ljudi“, rekla je njegova majka.
Za Pamelu Bek trenutak spoznaje je takođe povezan sa klavijaturom. Njen sin Brendon je voleo da iznova i iznova gleda film „Betoven“, o psu koji voli da sluša Betovenovu Petu simfoniju. Jednog dana je Pamela čula Brendona kako svira Petu simfoniju na klavijaturi. Nikada nije imao časove muzike, niti ga je ona naučila kako da uključi klavijaturu.
„Shvatio je kako da dekodira pesmu jednim prstom. Bilo je veoma čudno. Kasnije smo primetili da, ako bismo mu otpevali pesmu, on bi je odsvirao bez nota, bez ijednog časa muzike“, kazala je.
Brendon je kasnije uzeo časove klavira na lokalnom koledžu i takođe na prestižnom institutu Pibodi u Baltimoru. Njegovi učitelji su rekli majci da ima apsolutni sluh, kao i njegova sestra – koja nema autizam. Brendon je sada u tridesetim godinama i nastupa sa Gambo ansamblom na Muzičkom institutu na koledžu Howard Community u Merilendu.
Superiorna sposobnost – mač sa dve oštrice
Istraživači su pokušali da prate i objasne apsolutni sluh kod osoba s autizmom, ali teško je izvući konačne zaključke jer su mnoge studije imale manje od 100 učesnika, koristile različite metode ili nisu posebno tražile apsolutni sluh.
Britanski istraživači su 2009. otkrili da je 20 procenata od 72 tinejdžera s autizmom koje su proučavali imalo apsolutni sluh.
Deca sa ASD su bila izuzetno osetljiva na promene u konturama visine tona u poređenju sa drugom decom, zaključila je jedna britanska studija. Kanadski istraživači su otkrili bolje razlikovanje po visini kod osoba sa autizmom, ali ne i kod Aspergerovog sindorma.
Psihološkinja Debora A. Fejn je otišla korak dalje – uporedila je decu s autizmom sa dve različite grupe dece: decom s tipičnim razvojem i decom koja su dobila dijagnozu autizma, ali više nemaju simptome. Deca s autizmom su nadmašila druge dve grupe. Ipak, ta superiorna sposobnost može biti mač sa dve oštrice – bolje razlikovanje tonova bilo je povezano sa ozbiljnijim simptomima.
Šta povezuje apsolutni sluh i autizam
Istraživači su koristili dve teorije da objasne zašto osobe sa autizmom mogu da imaju apsolutni sluh ili druge perceptivne sposobnosti. Prema takozvanoj teoriji slabe centralne koherentnosti, osobe sa autizmom imaju povećanu sposobnost da percipiraju detalje, ali se bore da sakupe informacije u jednu veću celinu. Apsolutni sluh može biti „ekstremni i redak primer“ ove „parealne obrade informacija ,“tendencija osoba sa autizmom da se fokusiraju na delove – u ovom slučaju jedan ton – umesto na celinu.“
Druga teorija, nazvana poboljšano perceptivno funkcionisanje, ukazuje na to da su delovi mozga uključeni u senzornu percepciju previše razvijeni i da imaju prednost nad drugim moždanim procesima kod autizma.
Jedna studija o muzičarima pokazala je da oni sa apsolutnim sluhom imaju asimetriju dela mozga odgovornog za funkciju jezika. Ta strukturna razlika dovela je do drugih istraživanja o muzičarima sa apsolutnim sluhom, na primer, da li je veća verovatnoća da imaju neke karakteristike autizma.
Jedno istraživanje je pokazalo da su muzičari sa apsolutnim sluhom verovatnije bili „društveno ekscentrični“ i da će pre obrađivati informacije po delovima, nego drugi muzičari. Apsolutni sluh može biti povezan sa određenim jezičkim osobinama i ponašanjem koje su ispod praga za autizam. Ti istraživači su pretpostavljali da gen ili geni koji leže u osnovi apsolutnog sluha mogu biti među genima koji doprinose autizmu.
Iako veza apsolutnog sluha i autizma jeste i dalje povod za debatu, mnogi se slažu da se osobe sa autizmom ne razlikuju od drugih kod uživanja i razumevanja muzike.
U novijoj studiji iz Indije istraživači su skenirali mozak dece sa i bez autizma dok su slušala reči koje se izgovaraju i pevaju. Magnetna rezonanca je pokazala da se moždane strukture za obradu govora nisu aktivirale toliko kod dece sa autizmom kao u kontrolnoj grupi. Ali kod obe grupe je primećen isti nivo aktivnosti kada su slušali reči koje im se pevaju.
„Naši rezultati stoga pokazuju sposobnost pesme da prevaziđe deficit s govorom u čitavom spektru autizma“, smatraju naučnici i dodaju da bi intervencije zasnovane na pesmi mogle pomoći deci s autizmom.
I pre mnogo godina logoped je pomogao Brendonu Beku da poboljša svoj govor svirajući klavir i pevajući sa njim, rekla je njegova majka.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
