Rim Rauda, autorka vodiča za svesno roditeljstvo i kreatorka programa FOUNDATIONS, godinama proučava šta zapravo gradi zdrav odnos između roditelja i dece. Nakon više od 200 analiziranih odnosa i sopstvene roditeljske prakse, došla je do ključnog zaključka: deca prestaju da slušaju kada im se oduzme osećaj poštovanja i sigurnosti.
I dok roditelji često izgovaraju određene rečenice automatski, upravo te fraze mogu sabotirati vezu sa detetom i izazvati još veći otpor, kaže ona u tekstu objavljenom na CNBC Make It. Evo koje su to i kako ih zameniti na način koji poziva na saradnju, a ne na borbu.
1. Umesto: „Zato što sam tako rekla!“
Reci: „Znam da ti se ovo ne dopada. Objasniću ti zašto, pa nastavljamo dalje.“
Fraza „zato što sam tako rekla“ deluje kao naređenje koje gasi svaku komunikaciju. Možda deluje kao “čvrst stav”, ali dete ne uči da razume – već da se povinuje. Kratko objašnjenje ne znači popuštanje, već modelovanje mirnog i sigurnog vođstva.
2. Umesto: „Ako ne poslušaš, oduzimam [X]!“
Reci: „Kad budeš spreman da uradiš [konkretna stvar], možemo da radimo [željenu aktivnost].“
Pretnje najčešće izazivaju suprotno ponašanje – dete ulazi u odbranu. Ova fraza zadržava granice, ali vraća kontrolu detetu: ono odlučuje kada će biti spremno da se uključi. Time se ne oduzima autoritet roditelja, već se smanjuje tenzija i vraća fokus na saradnju.
3. Umesto: „Nemoj da plačeš, sve je u redu.“
Reci: „Vidim da si jako uznemiren. Hajde da pričamo o tome.“
Iako često dolazi iz dobre namere, poruka “nema razloga da plačeš” kod deteta izaziva osećaj da su mu emocije nepoželjne. Umesto toga, priznanje osećanja i poziv na razgovor detetu daje signal da je bezbedno da izrazi ono što ga muči.
4. Umesto: „Koliko puta treba da ti kažem?“
Reci: „Već sam te nekoliko puta pitala. Pomozi mi da razumem zašto je ovo teško.“
Ova frustrirana rečenica pretpostavlja da dete svesno ignoriše. A vrlo često se iza „neposlušnosti“ kriju nesnalaženje, preopterećenost ili emocionalna potreba. Prebacivanjem fokusa na razumevanje, umesto krivice, otvaramo prostor za pravi dijalog.
5. Umesto: „Znaš ti bolje od toga.“
Reci: „Nešto ti sada smeta da budeš u svom najboljem izdanju. Hajde da pričamo.“
Fraza “znaš ti bolje” deluje kao optužba i ostavlja dete sa sramom – a ne motivacijom. Kada pokažemo da verujemo u dobre namere deteta, čak i kad greši, šaljemo poruku da smo tu ne da sudimo, već da ga pratimo kroz razvoj.
Šta deci zaista treba da bi nas slušala?
Slušanje nije rezultat kontrole, već odnosa. Deca reaguju na ton, ritam i emociju, mnogo više nego na naredbu. Kada osećaju da su viđena, shvaćena i vođena s poštovanjem, prirodno žele da sarađuju. I upravo zato fraze koje biramo znače mnogo više nego što deluje na prvi pogled – one nisu samo komunikacija, već alat za građenje poverenja.
Ili kako Rim Rauda kaže: “Ne tražimo poslušnost, već povezanost. Kad to uspemo, saradnja dolazi sama.”
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
