Saznajte kom tipu ličnosti pripadate

Svako od nas je poseban i ima jedinstvene osobine, ali i neke koje su karakteristične za određeni broj ljudi. Onda možemo govoriti o razičitim tipovima ličnosti. Svaki tip ima određene osobine, koje su karakteristične za njega, i prema kojima možemo odrediti i kom tipu mi sami pripadamo. Kako biste odredili svoj tip, možete odraditi test ličnosti. Svakako, postoje različiti testovi čijim rešavanjem saznajete koji ste tip. Uz pomoć optičke iluzije, ili pomoću Majers - Brigs principa ali i mnogih drugih jednostavno možete otkriti kom tipu pripadate.

I pored naše jedinstvene prirode kao individua, naše ponašanje odaje i neke tipske osobine. Platon je među prvima napravio određenu tipologiju, mada najveće zasluge u savremenom dobu idu švajcarskom psihijatru Karlu Gustavu Jungu. Njegova knjiga „ Psihološki tipovi “, poslužila je kao polazna tačka svim kasnijim tipologijama. Kada jednom otkrijemo svoj tip ličnosti, lakše ćemo prihvatiti sami sebe i našu prirodu, ali i razumećemo svoje ponašanje. Takođe, biće nam olakšano povezivanje sa nama samima i sa drugim ljudima, a odluke ćemo donositi brže i lakše. Test ličnosti je najbolje uraditi u saradnji sa stručnim licima, kao što su psiholozi. Njihovi testovi su originalni jer su sastavljeni od strane stručnjaka, i dostupni su samo psiholozima.

Kratak i precizan test ličnosti po Majers – Brigs principu

Ovaj upitnik je primenljiv i kod žena i kod muškaraca. Osmišljen je za vreme Drugog svetskog rata, kada su žene ostajale same godinama, jer je najveći deo muške populacije učestvovao u ratu. Muška radna mesta su morale preuzeti žene, pa su putem ovih pitanja lakše klasifikovane za određene poslove. Sastoji se od samo nekoliko pitanja, i u tim pitanjima se kriju karakterne osobine svakog tipa. Ono što je zanimljivo je način rada ovog upitnika. Pored svakog pitanja, odnosno ispred svakog odgovora se nalazi jedno slovo. Kada odgovorite na pitanje, poželjno je da zapamtite slovo ispred odgovora, a najbolje bi bilo da ih zapisujete. Ta slova će otkriti vaše najvažnije crte ličnosti.

Nakon odrađenog upitnika i zapisanih slova, kombinacije slova mogu pokazati kom tipu od mogućih 16 baš vi pripadate. Tih 16 tipova su: direktor, učitelj, komandant, mentor, maršal, političar, šampion, pronalazač, kompozitor, iscelitelj, pokretač, savetnik, zaštitnik, arhitekta, majstor i inspektor. Svakako ćete se zabaviti a i otkriti dosta o sebi, i to za samo nekoliko minuta, koliko je potrebno da date odgovore na ova pitanja. Možete preporučiti prijateljima i članovima porodice da odgovore na ova pitanja, i da na taj način saznaju nešto o sebi ali i drugima. Mnoge kompanije i dan danas koriste upitnike po ovom principu, kako bi odabrale savršene radnike na pozicijama koje su im potrebne.

Jungove psihološke funkcije i dva osnovna tipa karaktera

Karl Gustav Jung je smatrao da postoje 4 osnovne psihološke funkcije. To su: percepcija, osećanje, mišljenje i osećaj. Naš najpoznatiji sledbenik Jungovih teorija je bio Vladeta Jerotić. On ove 4 Jungove psihološke funkcije opisuje kao emocionalne, fizičke, racionalne i duhovne. Fizički nivo vezuje za osećaj, racionalni za mišljenje, emocionalni za osećanja, a duhovni nivo za percepciju, koja se ispoljava preko intuicije. Jung je napravio klasifikaciju ljudi prema njihovom karakteru, pa su osnovni tipovi karaktera introvertni i ekstrovertni. Pravac kretanja energije kod ekstrovertnih osoba je u najvećem broju slučajeva, usmeren od spoljašnjeg sveta ka unutrašnjem subjektu. Introvertne osobe nalaze izvor i crpe energiju u unutrašnjem svetu, dok se informacije koje dolaze iz spoljašnjeg sveta detaljno procesuiraju.

Introvertni pojedinci su se dugo smatrali čudacima, stidljivim ili narcisoidnim ličnostima, onima koji su uvek rezervisani. Ekstroverti su uvek bili lakše prihvaćeni u društvu, i više su cenjene osobe koje imaju sve karakteristike ekstrovertnih crta ličnosti. Zapadne kulture su oduvek više uvažavale ektrovertne tipove, dok je istočnjačka kultura naginjala introvertnim tipovima ličnosti. U današnje vreme sve ove predrasude su uglavnom odbačene, pa se smatra da i jedni i drugi imaju svoje vrline i jedinstvenosti. Oni se razlikuju upravo prema stavu o životu, i poseduju karakteristične modele ponašanja. Pogrešno je pretpostavljati da je bolje biti ekstrovert, ili da je bolje biti introvert, jer svaka osoba je priča za sebe. A isto tako ne možemo reći da su uspešniji i da bolje prolaze kroz život ili jedni ili drugi. Svakako, kroz istoriju a i u sadašnjosti ima puno primera uspešnih ljudi koji su imali jedan od ovih karaktera, pa nikako nije preporučljivo imati predrasude, kako prema jednom karakteru tako i prema drugom.