Najpoznatiji ruski psiholog otkriva zašto deca lažu

Budući da je poznat po tome što daje odlične savete za roditeljstvo, novinar portala ga je pitao da li se seća nekog primera iz sopstvenog života, neke situacije u kojoj se kao roditelj našao sa svojom ćerkom, a koja bi mogla da bude edukativna za ljude.

"Uvek sam kontrolisao ćerku. Kada je bila u devetom razredu, jednom mi je rekla 'Tata, ostaću da spavam kod Ane. Nećeš valjda da zoveš Anine roidtelje i da ih budiš da bi me proveravao? Ti nisi takva osoba, zar ne?'. Naravno, nikoga nisam zvao te večeri. Prošle su godine, ćerka je porasla. Nedavno smo se prisetili ove situacije, i ona kaže: 'Tata, ma šta ti je! Kakva Ana! Otišla sam u diskoteku!'. Meni to u tom trenutku nije moglo ni da padne na pamet. Vidite, mislio sam da ja sve kontrolišem. Ali, da sam svom detetu dao priliku da bira i donosi odluke od samog detinjstva, ona bi mi bez problema rekla 'Tata, želim u diskoteku', ja bih joj rekao 'Ne' i normalno bismo se složili", priča on.

Drugim rečima, potreba za laganjem i skrivanjem se javlja isključivo iz straha.

"Dete koje se nikad nije plašilo roditelja i posledica svog ponašanja, jer mu je data mogućnost da samo proceni i odluči šta misli o tome, neće lagati. Čak  nema ni takvo iskustvo. Primera radi, mala deca ne lažu, to počinje s godinama jer su prisiljena, bojeći se neprijatnih posledica", dodaje Labkovski.

Naravno, sve je to lakše reći nego uraditi, a posebno kada živite u velikom gradu, slaže se psiholog. Normalno je da se roditelji plaše za bezbednost svog deteta i da žele da ih zaštite, i da zbog toga kontrolišu, ali je ponekad bolje dati detetu šansu da samo odabere - bez straha od posledica.