TABELA Koliko dete treba da bude visoko u odnosu na uzrast

Do početka puberteta deca dostignu 85 odsto konačne visine. Od adolescencije, u kojoj dolazi do ubrzanog rasta, ne treba previše očekivati, upozoravaju stručnjaci, jer u tom periodu mogu da narastu još samo oko 15 do 20 centimetara. Veliku ulogu u tom procesu ima hormon rasta koji luči hipofiza i, ako ga nema dovoljno u organizmu u dečjem uzrastu, primetno je usporavanje ili čak i potpuni zastoj u rastu.

Koliko će neko dete prosečno da poraste može lako da se izračuna ako se saberu visina oca i majke, a dobijeni zbir podeli sa dva. Za dečake tom broju treba dodati 6,5 centimetara, a za devojčice oduzeti 6,5 centimetara. To je tzv. očekivana visina u zavisnosti od visine roditelja. Da li će dete i dostići prosečnu visinu, može lako da se prati na karti rasta još od rođenja.

"U prvoj godini dete poraste od 22 do 25 centimetra, u drugoj 12, a u trećoj osam centimetara", kaže dr Radmila Kosić, načelnica pedijatrijske službe Doma zdravlja Zvezdara i potpredsednica udruženja osoba sa nedostatkom hormona rasta i niskim rastom HORAST.

"Zatim, do početka puberteta godišnje dobije od četiri do šest centimetara. Telesna visina prati se na sistematskim pregledima do završetka školovanja. Ukoliko rast nekog deteta nije u skladu sa prosečnim vrednostima za pol i uzrast, trebalo bi da se uputi na pregled kod endokrinologa."

Nizak rast može da bude fiziološki, kada je genetski i konstitucionalno uzrokovan, ili patološki, usled nedostatka hormona rasta, smanjenog lučenja hormona štitaste žlezde, Tarnerovog sindroma kod devojčica, hroničnih bubrežnih bolesti, teških oblaka astme ili urođenih srčanih mana.

"Polazak deteta u školu je idealno vreme da se otkrije zbog čega dete zaostaje u rastu. Iskustvo pokazuje da se roditelji za pomoć i savet obraćaju lekarima tek kada dete uđe u pubertet oko 12,5 godina, kada izostane očekivani ubrzan rast. Do tog doba je već propušteno dragoceno vreme", kaže Kostić, a prenosi Zelena učionica.

Uzrok koji je usporio rast deteta može da se odredi na osnovu brojnih dijagnostičkih metoda. Rade se testovi iz krvi, standardna krvna slika, vrednosti šećera, hormoni štitaste žlezde i nadbubrega u krvi. Na osnovu tih rezultata endokrinolog određuje u kom pravcu treba da se rade dalja ispitivanja.

"Standard za procenu koštane zrelosti tela je radiografija leve šake i doručja, a magnetna rezonanca i skener glave se rade da bi se isključile anomalije mozga ili tumorski procesi. Dokazivanje nivoa hormona rasta radi se isključivo u bolnici, na osnovu dva testa i, ako se utvrdi da je to uzrok, kontrole se rade na od četiri do šest meseci", navodi dr Kostić.

Trenutno je na terapiji hormonom rasta oko 500 dece u Srbiji, a procenjuje se da ih, pod drugom dijagnozom, ima dva do tri puta više. Ova terapija se primenjuje kao potkožna injekcija, koja se daje svako veče pre spavanja. Igla kojom se ubrizgava je veoma tanka, oštra i obložena silikonom, tako da davanje hormona rasta ne boli.

"Dužina trajanja terapije i doza zavise od indikacije. U slučaju kada ga organizam ne proizvodi dovoljno, uzimanje je doživotno. Hormon rasta, naime, ima značajnu ulogu i u odraslom dobu, učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i masti, utiče na kvalitet kose i kože, koncentraciju i koordinaciju. Treba imati na umu da nizak rast nije estetski nego, pre svega, zdravstveni problem", zaključuje dr Kostić.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram