S decom u šoping: Mame zaratile zbog fotke uništene šminke

Mejkap umetnica i redovna mušterija brenda Sefora podelila je nedavno fotografiju koja je zgrozila mnoge. Objasnila je kako je u drogeriji brenda Sefora u gradu Augusta u američkoj državi Džordžija zatekla vrlo neprijatan prizor – majka i dete su izleteli iz radnje, a za njima je ostala uništena šminka, prenosi portal Insider.com.

Iako su nakon toga mnogi istakli kako je dovoljno na sekund skloniti pogled pa da dete napravi neku štetu, bilo je i onih ogorčenih koji tvrde da vaspitano dete nikad ne bi uradilo tako nešto i da je majka za sve kriva, pa i za ovu štetu od čak 1.300 dolara.

https://twitter.com/sharplikeafox/status/930462610218139648

Otuda pitanje treba li uopšte voditi malo dete u šoping, šta raditi ako nema drugog izbora i kako reagovati da se to ne bi ponovilo.

Istina je zapravo da je ovo dete uradilo ono što je deci u prirodi – pipkalo je i istraživalo nešto što mu je bilo zanimljivo, u ovom slučaju Seforine senke.

Psiholog Jan Hant, koja za sobom ima pregršt objavljenih članaka i ujedno je autor popularne knjige "Prirodno dete: Roditeljstvo iz srca", govorila je o odlasku u radnju s detetom. Ona izdvaja nekoliko stvari o kojima tada treba voditi računa.

Deca su po prirodi znatiželjna

Dodirivanjem svega što vide deca uče o svetu koji ih okružuje. I to je nešto čega roditelj mora da bude svestan u svakom trenutku, koliko mu god to teško padalo kada je na ivici snaga. Jan Hant ističe da je bolje pomoći detetu kada želi da dohvati neki predmet umesto da vičete na njega i govorite mu da ne sme da se tako ponaša.

Na primer, možete reći nešto poput: To može da se polomi. Hajde da zajedno pogledamo. Čak i ako taj predmet uopšte ne mislite da kupite, ako se minut-dva posvetite tome, lakše ćete smiriti moguće kasnije tenzije, a ujedno će dete zadovoljiti znatiželju.

Deca imaju svoje potrebe

Kada ste u prodavnici, morate imati na umu i fiziološke potrebe svog deteta. Možda je umorno od vrtića, možda je gladno, možda mu se ide u toalet, možda ga nešto boli. Lako je zaboraviti na to kad na putu s posla i iz vrtića pomislite da samo nakratko svratite u prodavnicu. Međutim, kad god je moguće, imajte to na umu. Dobar savet je da u tašni ili u kolima imate bananu – ako ništa, zavaraće glad nakratko vašem mališanu.

Neka i dete bira ono što kupujete

Ako vidite da dete nije raspoloženo i da bi moglo da se dogodi nešto što ne želite, pokušajte da ga animirate tako što ćete ga uključiti u kupovinu.

Bilo da kupujete senku, testenine, maramice, čokoladu – pitajte dete šta bi ono odabralo i zašto. Tako će se osetiti važnim, poštovanim i uključenim u "poslove velikih".

Treba da znate kad da kažete "ne"

Ipak, jasno je da nećete baš uvek moći da kupite nešto što dete želi, bilo da je preskupo, nepraktično ili pak postoji neki treći razlog. U takvim situacijama je važno da znate da kažete "ne", a da to pritom ne izazove neku scenu, iako su one, nažalost, ponekad neizbežne.

Jan Hant preporučuje da, ako neki predmet ne možete ili ne želite da kupite, kažete detetu nešto poput ovog: Šta ti se na tome najviše sviđa? Razmisli o tome, pa ćemo, kad stignemo kući, da stavimo taj predmet na listu za narednu kupovinu.

Međutim, nikada nemojte da obećavate da ćete mu to zaista kupiti baš sledeći put. Ako to ne uradite, dete neće imati poverenja u vas. Svakako, može se desiti i da posle toga dete potpuno zaboravi na određeni predmet.

Postoje granice i za vas i za dete

Uprkos svim ovim savetima, ponekad je pucanje po šavovima neizbežno, naročito ako je i roditelju i detetu loš dan. Ako primetite da ste na ivici, recite detetu nešto poput ovog: Sve ovo je previše za mene. Osećam se umorno. Hajde da izađemo, da prošetamo i udahnemo malo svežeg vazduha, pa ćemo se kasnije vratiti. Ako je pak dete na ivici, poštujte to. Kupovina šminke ili namirnica može da sačeka, a izmoreno i gladno dete i ne baš.

Ipak, čitava ta situacija će zavisiti od toga kakav je i inače odnos deteta i roditelja. Ako mu uvek posvećujete dovoljno pažnje, ako se oseća sigurno, voljeno i shvaćeno, dete će imati više energije i tolerancije za odlazak u prodavnicu, poštu, banku ili bilo gde drugde što može biti pomalo zahtevno.

Na kraju, deca samo reaguju na ono što se događa oko njih.

BONUS VIDEO:

https://www.youtube.com/watch?v=m7KUt4e0RF0

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram