Prof. Zoran Vujčić otkriva koja hrana koju jedemo ima najviše hemikalija

Profesor doktor Zoran Vujčić redovni je profesor na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i možda najcitiraniji predavač ovog fakulteta u domaćim medijima. Na svom blogu “Hemija oko nas” on se bori protiv usađenih pogrešnih verovanja poput onog da će vam soda bikarbona iole pomoći da uklonite pesticide sa voća ili da u spanaću ima puno gvožđa.

A kako znati šta jeste, a šta nije zdravo? Šta je istina, a šta mit?

Naći meru je veština življenja ili bar preživljavanja, kaže prof. Vujčić za Buku, a prenosi Zelena učionica.

"Činjenica je da danas mleko nije dobro. Ne zbog mleka, već zbog pohlepnih vlasnika kombinata koji trpaju tone antibiotika i hormona, uništavajući kvalitetni život krava, da bi se dobilo što više litara. U jednom periodu, da ne navodim ime instituta, pokušavali su od mleka da naprave podlogu za mikrobe. Nije uspevalo, jer je toliko antibiotika bilo u njima, da nisu htele unete bakterije da rastu. Seljačko mleko ili bar najbliže njemu organsko je odlična hrana za decu i odrasle. Za decu što masnije, za nas starije ne mora toliko masno. Ali nikako oni odvratni, prevarantski nisko masni mlečni bućkuriši. Žumance domaćih koka je hrana bogova. Industrijska jaja pate od istih zagađivača.

Povrće je toliko prskano, da kada vidim ove „sirovaše“ kako blendaju sve to u smutije i radosno piju ne bi li postali mlađi, pomislim da su skloni samoubistvu. Nema ni voća ni povrća bez mnogo hemije. Zašto? Zato što ona zamenjuju onaj stari, dobri rad. Živelo se teško, ali nije bilo hemikalija u nama. Dodajte tome cigarete, vazduh u gradu, stres i eto 1000 i jedne bolesti.

U moru informacija postoje ostrva istine. To su Vaša baka i moja baka. Te generacije su potcenjene, a imaju znanja vredno zlata. Iskustvo koje sugeriše da je najbolja hrana domaća. E, sada teško je po ceo dani biti na društvenim mrežama, u trendu, kupovini ili prosto raditi za preživljavanje i hraniti se zdravom hranom."

Kada bi morao da izdvoji najlošije stvari koje svakodnevno konzumiramo dr Vujčić kaže da bi to bile cigarete i instant jela.

"Koka-kola, hrana iz minijaturnih kesica. I industrija parfema koji su jaki izazivači alergije. Danas jedete sladoled ili jedete slatkiš sa aromom ovoga ili onoga. Hrana je puna aroma, da bi se prikrili mirisi loše proizvodnje."

Veganstvo, vegetarijanstvo, sirova hrana, kašasti sokovi. Da li su ove ishrane dugoročno dobre za zdravlje? Kakvo je vaše mišljenje o njima?

"Čovek mora hranom da unosi kvalitetne proteine. Kvalitetniji za skoro 50% su proteini mesa, mleka i jaja od bilo kog biljnog izvora. Postoje važne, tzv. esencijalne amino kiseline koje se u nekim biljnim proteinima ne nalaze ili se ti proteini ne vare. Smešno mi je kada pročitam o teoriji truljenja proteina mleka, a svako dete sa sela zna da se proteini kukuruza delom ne vare, ni kod životinja koje su tom tipu hrane prilagođenije. Zein je protein iz klase glutena koji ne možemo da varimo. A zein čini polovinu ukupnih proteina kukuruza. Zato vegani (oni su u naročitom problemu) i vegetarijanci imaju problema sa dobrom ishranom. Naročito je problem unosa vitamina B12, bez koga nastaju svakakvi neurološki problemi.

Kašasti sokovi su moda. Oni su odlično letnje osveženje. To prosto nije hrana. Nismo mi bebe od 7 meseci da papamo kašice. Našim zubima je potrebna hrana koju moramo da kidamo, da je žvaćemo. Čemu to „čuvanje“ zuba? Sve što se ne koristi u organizmu ima tendenciju da atrofira (zakržlja). Nema dilema da ta hrana nije zdravija. Čovek je svaštojed i tako mora da se ponaša. Inače ćemo točak evolucije da preusmerimo unazad. Šta je poseban problem sa sirovom hranom i tim sokićima, smutijima i sl.? Nehigijena odgajanja, čuvanja i transportovanja hrane.

Čak ni proizvodnja u sopstvenoj režiji nije više garant kvaliteta, ako se hrana prska. A ako se ne prska pojedu je štetočine.

***

Bonus video: Borba protiv nasilja nad ženama: Somborske šnajderke