Bebe kojima se više priča kasnije su pametnije

Na portalu Pediatrics, zvaničnom magazinu Američke pedijatrijske akademije, objavljena je desetogodišnja studija koja je potvrdila snažnu vezu između toga koliko roditelji prve tri godine pričaju sa bebama sa njihovim kasnijim veštinama u sporazumevanju.

U istraživanju pod nazivom „Iskustva s jezikom u drugoj godini života i jezičke sposobnosti u kasnijem detinjstvu“ 2006. godine obuhvaćeno je 146 porodica. Deset godina kasnije testirana su deca koja su tada imala između devet i 14 godina. Rezultati su pokazali da se ono što su im roditelji govorili u njihovom uzrastu između 18. i 24. meseca neverovatno odrazilo kasnije na njihov nivo inteligencije, elokvencije, jezičkog razumevanja, fonda reči i drugih komunikativnih sposobnosti. Od velikog značaja je bilo to koliko su roditelji mališanima pričali, ali i koliko su sa njima pričali, to jest koliko je bilo interakcije u tim njihovim igrarijama.

"Neverovatno je što smo uspeli da izmerimo odnos između dečjih iskustava dok su bili bebe i njihovih sposobnosti deset godina kasnije. To potvrđuje i druge studije koje kažu da pričanje s bebom i te kako ima uticaja na njenu budućnost i da je preporučljivo od prvih dana bebinog života", kazala je dr Džil Gilkerson, autor studije.

Ne smemo zaboraviti da na razvoj deteta utiču i sredina, posebno vrtić i škola, ali ova studija govori da je za kasniji uspeh u školi i dalje napredovanje neizmerno važan taj rani razgovor s roditeljima.

Ovi rezultati obradovali su i druge stručnjake jer je to veliki doprinos za preporuke u praksi, ali oni su i podstrek roditeljima da nastave ono što su intuitivno već smatrali dobrim.