Pravna pomoć za žrtve akušerskog nasilja: Kako prijaviti

Pravni tim pozvao je zainteresovane žene da do prvog aprila dostave svoje kontakt podatke (ime, prezime i broj telefona) i opis događaja (hronologiju, ustanovu i datum događaja), a zatim će ih obavestiti o daljim koracima.

Marina Mijatović, Ivana Soković Krsmanović i Jelena Stanković za Zadovoljna.rs objasnile su neke nedoumice u vezi sa prijavljivanjem akušerskog nasilja.

U našim propisima ne postoji definisano akušersko nasilje kao posebno krivično delo, ali Krivični zakonik predviđa dela koja se nalaze u grupi krivičnih dela protiv zdravlja ljudi, govore advokatice. Takođe, naglasile su da je važno što ranije prijaviti, jer slučajevi zastarevaju.

"Kada je reč o krivičnom delu, Krivični zakonik je predvideo rokove zastarelosti i zbog toga je preporuka da se akušersko nasilje prijavi u što kraćem roku od događaja. Isti princip je kada je u pitanju parnični postupak radi naknade štete jer su rokovi tri godine, ali rok zastare može da teče i od pravnosnažne krivične presude ako se vodio krivični postupak. Takođe, za prijavu zdravstvenoj inspekciji i savetniku za prava pacijenata je bolje podneti prijavu u što kraćem roku od događaja", objasnile su.

Pitali smo advokatice i kako se akušersko nasilje tretira kada nema fizičkih dokaza.

"Uvek u prijavi treba opisati događaj, vreme i mesto kada se to dogodilo i koliko je dugo trajalo. Psihološko nasilje može trajati kraći ili duži vremenski period, te od toga može i zavisiti način dokazivanja", kažu.

Ko će biti prijavljen ili tužen zavisi od vrste akušerskog nasilja i od osnova za pokretanje postupka. Akušersko nasilje može izvršiti zaposleni u ustanovi, a od vrste postupka i osnova za pokretanje zavisi da li će postupak voditi protiv pojedinca, ustanove i pojedinca ili samo ustanove, dodaju advokatice.

"Postoje različite vrste akušerskog nasilja i od toga zavisi šta se sve može primeniti kao zaštitni mehanizam. U svakom slučaju, najbolje je svaku prijavu uraditi pisanim putem. Uz prijavu bi bilo dobro priložiti i dokaze", podsećaju.

Marina Mijatović, Ivana Soković Krsmanović i Jelena Stanković su nam otkrile i da li je u Srbiji već pokrenuta neka parnica zbog akušerskog nasilja.

"Postoje sudski postupci čiji je predmet nesavesno lečenje, ali ne i oni koji bi se mogli podvesti pod druge oblike, odnosno akušersko nasilje", rekle su.

Podsetimo se ispovesti Milice Filipović, koja je izgubila svoje drugo dete u GAK "Narodni front". Tvrdi da je beba bila zdrava kad je došla u bolnicu, ali da je sedam dana čekala na pregled. Kada je saznala da srce njene bebe ne kuca, doživela je užasnu neprijatnost.

"Odlazim kod sestre u sobu da joj kažem da je to ono što smo čekali i da me vodi u porodilište. Nije me ni pogledala, samo je rekla da se vratim u sobu i sačekam, da to nije još to i da ću osetiti prave kontrakcije. Vratila sam se, a ona je došla za mnom ‘Da ne dolaziš opet, da ti objasnim, to nisu prave kontrakcije, ali ako misliš da jesu, idi u kupatilo, uzmi gusku i napinji se, možda uspeš do ujutru”. Žene koje su sa mnom bile u sobi, zanemele su. Otišla sam u toalet i kroz pola minuta sam, u stojećem položaju, završila sve sama, jer beba je doslovno virila iz mene. Izašla sam u hodnik u stanju šoka, sa telom bebe u rukama. Vikala sam, zvala sestru, žene su izašle sa mnom i sve smo vikale. Izletela je i stala ispred mene ‘Au, ti si bila ozbiljna’ bilo je sve što je izustila. Deset minuta kasnije odvezli su me u porodilište, gde je na mene vikala doktorka zašto sam pila vodu tokom dana, a niko mi nije rekao da ne smem da pijem. Zbog toga mi je reviziju uradila na živo, a u otpusnoj listi napisali su da sam dobila anesteziju. Doneli su mi papir da potpišem da sam videla bebu I tako su završili sa nas dve", ispričala je Milica.

Takođe, i novinarka Mina Smiljanić je javno podelila svoju ispovest o akušerskom nasilju koje je doživela na porođaju u "Narodnom frontu". Ona je opisala užasne komentare koje je sve vreme slušala od anesteziologa dr Tomislava Krajinovića u GAK "Narodni front", ali i sramotu i nemoć koje je osećala i posle traumatičnog iskustva.

"Prva stvar koju mi je rekao, na moje dobar dan, jeste – 'Ma vi novinarke se prodajete za 50 eura. Ova moja struka ne radi na vašu i još dve /advokate jer su ološ..', i ne mogu da se setim koga je još pomenuo… Vidno sam bila u šoku. Na moje pokušaje da njegove izjave shvatim kao šalu, on je dodavao da sam debelguza, da sam nesposobna jer ne mogu sopstveno dupe da pomerim. U trenutku kada se jedna devojka pored mene porodila, a ja i dalje čekala da porođaj krene, on mi je dobacio – 'Ti i dalje ništa!? Pa je l sam ti rekao da si nesposobna..?' Da još pomenem da me je poprilično snažno udario u leđa i desno rame, kako bi mi objasnio kako da se namestim da mi ubo iglu u sred kičme. To su fragmenti kojih se sećam, jer sam u potpunom strahu bila, prestrašena za život svog deteta, zbunjena i oduzeta, prvi put zatečena u takvoj situaciji", napisala je Mina.

Žene koje žele da se obrate novoformiranom pravnom timu mogu to da učine na adresu [email protected] do prvog aprila 2022.

***

Bonus video: Poznate mame u borbi za starateljstvo nad decom