Neobična praksa u norveškim vrtićima koju bi trebalo uvesti u sve obrazovne ustanove u Srbiji

Bojana Todorov Vojvodić na društvenim mrežama često deli svoja iskustva iz Norveške koja se odnose na svakodnevicu, naviku, kulturološke razlike, ali snima i prelepe pejzaže kojima je okružena. U jednoj od svojih objava ona je objasnila zašto su Norvežani naviknuti da čekaju u redovima bez nervoze  i dizanja tenzije.

"Naša Nina ima samo 15 meseci, s 13 je krenula u vrtić i oni već uče da čekaju u redu. Svaki dan dobijate izveštaj u toj aplikaciji, šta sve deca rade, i ja sam bila fascinirana kad sam pročitala u jednom od izveštaja kako su se jednog dana oni spuštali niz tobogan i vežbali su čekanje u redu, da nauče da niko nije važniji od drugog. Ne možeš da pređeš ispred tvog druga ili drugarice jer isto tako kao što ti jedva čekaš da se spustiš niz taj tobogan, čekaju i tvoji drugovi i drugarice. I onda to tako ide i u školi pa posle kroz posao, život i onda se od malih nogu tih malih pačića već gradi taj kolektivni mentalitet, ta kolektivna svest koju mi u stvari kasnije volimo i živimo, koju svaki dan viđamo  i uvek ćete videti kako svi uredno čekaju u redu i eto odakle to potiče. Mnogo toga oni uče i rade i nekada sam šokirana šta sve tako malo dete može, a da niste ni svesni i baš smo beskrajno zadovoljni kako oni rade sa decom i koliko vidite taj napredak nakon samo dva meseca. Tako da eto, čekanje u redu ako je neko od vas pedagog i voli da isproba neke nove stvari, naučite decu da čekaju u redu, dobićemo jednu lepu zajednicu verovatno u budućnosti."

U komentarima je bilo dosta onih koji su Bojani napisali da se i u Srbiji i Hrvatskoj deca uče čekanju u redovima, ali da se to kasnije izgubi. Bilo je i onih koji su rekli da to nije tačno jer se "deca guraju, gurnu kog stignu i profesora ako treba, samo da prvi uđu."

Šta vi mislite o ovoj temi i o ideji da jedna od aktivnosti u vrtićima bude učenje čekanja u redovima?