Posolite svoju šniclu - razbijeni veliki mitovi o ishrani

Nova švedska studija, o kojoj piše „Gardijan“, baca novo svetlo na namirnice koje su trenutno na lošem glasu.

Mlečni proizvodi

Nutricionisti nam govore da izaberemo mlečne proizvode sa manje masti, kao što je obrano mleko, sir sa smanjenom masnoćom ili nemasni jogurt. Ovo se zasniva na neadekvatno dokazanim uverenjima da su zasićene masti loše za srce.

Ali, veliko istraživanje u kojem je učestvovalo 4.150 Šveđana, praćenih tokom 16 godina, pokazalo je da ishrana bogata mlečnim mastima može smanjiti, a ne povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Ova švedska studija ponavlja rezultate meta-analize iz 2018. godine, koja obuhvata 29 prethodnih studija, koja je takođe otkrila da konzumacija mlečnih proizvoda štiti od srčanih oboljenja i moždanog udara.

Brojna istraživanja takođe pokazuju da konzumiranje mlečnih masti štiti od dijabetesa tipa 2.

So

Rečeno nam je da smanjimo unos soli (natrijuma), pa čak i da ne solimo vodu u kojoj kuvamo testeninu.

Međutim, nedavno objavljeno istraživanje otkriva da su izuzetno niski nivoi unosa natrijuma, koji se trenutno preporučuju, povezani sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, dok su umerene količine idealne za većinu ljudi.

Naučnici kažu da većina zemalja u svetu, osim Kine i nekoliko drugih, već ima prosečan unos natrijuma. Postoji malo dokaza da će smanjenje natrijuma

ispod ovog prosečnog nivoa smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Meso

Iako je meso centralna komponenta ishrane naših predaka milionima godina, neki nutricionisti, često u bliskoj vezi sa aktivistima za prava životinja, zastupaju stav da je to nezdrava hrana.

Argumenti protiv mesa zasnovani su na dokazima iz nekvalitetnih, nepouzdanih, opservacionih studija koje ne uspevaju da naprave razliku između mesa u neprerađenom obliku i hemijski izmenjenih, ultra prerađenih mesnih proizvoda, poput viršli.

Povezanost ne znači uzročnost. Neko ko svakodnevno jede slaninu možda takođe jede previše šećera, konzumira puno hleba punog aditiva, možda je pod stresom ili puši.

Tvrdnja Međunarodne agencije za istraživanje raka iz 2015. da je crveno meso „verovatno kancerogeno“ nikada nije potkrepljena. U stvari, naknadnom procenom rizika zaključeno je da to nije slučaj, piše Gardijan.

Epidemiološki podaci nisu uspeli da pokažu konzistentnu uzročnu vezu između unosa crvenog mesa i bolesti.

Žitarice

U februaru je objavljena studija koja je pratila 148.858 učesnika u 21 zemlji tokom devet godina. Zaključeno je: „Veliki unos rafinisanih žitarica je povezan sa većim rizikom od mortaliteta i kardiovaskularnih bolesti“.

Naučnici su otkrili da su oni koji su imali najveći unos rafinisanih žitarica (najmanje 350 g dnevno) imali 27 odsto veći rizik od smrti i 33 odsto veći rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja u poređenju sa onima čiji je unos bila u najnižoj kategoriji .

„Globalno, trebalo bi razmotriti manju potrošnju rafinisanih žitarica“, zaključeno je.

Jaja

Nekada su stručnjaci savetovali da se ne jede više od dva jaja dnevno, ali onda je otkriveno da konzumiranje namirnica bogatih holesterolom nema uticaja na nivo holesterola u vašoj krvi.

Ne postoji preporučeno ograničenje koliko jaja ljudi treba da pojedete. Mnogi ljudi još uvek nisu sigurni da li su jaja zdrava ili ne, uprkos činjenici da su jedna od namirnica sa najviše nutrijentima koju možete da pojedete.

***

Bonus video: Biljke za jačanje imuniteta