Pismo mame učiteljima: "Ne znam kako vam to sve uspeva"

Zadovoljna.hr pismo prenosi u celosti:

"Našim dragim, neverovatnim, neumornim, punim ljubavi, moćnim učiteljima,

vi ste naši heroji.

I ne znam kako to radite.

Ja, majka troje dece, jedva mogu da se nosim sa svojom trojkom. I ne samo da nadzirete dvadesetak učenika u svojim učionicama od ponedeljka do petka, već im prenosite znanje, delite životne lekcije i dajete dragocene savete.

Ne znam kako to radite i kako vam izgleda tako lako. I znam da sve nije jednostavno.

Vi ste čudotvorci. Jedva uspevam da nateram jedno dete da obuče jaknu pre škole, ali magičnim potezom ubedite njih dvadesetak da obuku kapute, rukavice i kape pre izlaska. Ne znam kako to radite.

Puni ste nade, optimistični i hrabri, pomažete nam da našu decu oblikujemo u odrasle osobe.

Svaki dan unosite nešto u učionicu što mi se čini kao bezgranična energija. Umorim se razmišljajući o tvom poslu, a ti svako jutro pozdravljaš moju decu sa osmehom na licu dok ja gunđam kad dođem. Jednom prilikom u mojoj kući bilo je 13 dece na dvočasovnoj rođendanskoj zabavi. Trebalo mi je punih 48 sati za oporavak, tako da zaista ne znam kako to radite.

Pronalazite trikove da moje dete naučite pismu, sastavljate zagonetke za njega. Učini sve što sam izbegavao.

Suočavate se sa našim bolom. Svedoci ste najvećih porodičnih tragedija i nekih svakodnevnih borbi koje uključuju borbu za hranu, odeću ... Svedočite životu i smrti u svojoj učionici, a zatim se posvetite toj ranjivoj deci i učinite im život boljim.

Vaše srce verovatno zna kako da se slomi, ali nemate vremena za gubljenje. Imate posla i radite ga sa svrhom koja inspiriše druge.

Ne znam kako to radite.

Dolazite do najkreativnijih nastavnih ideja. Unosite entuzijazam u učenje koje smatram inspirativnim. Jednom sam pokušala da sa decom uradim projekat kao što ste vi radili, ali na pola puta smo svi odustali i završila sam sa zelenom bojom na prstima sledećih mesec dana. Ne znam kako to radite.

Vaše učionice su zrak akademskog sunca. Ploče u vašim učionicama su na mestu, iako se desetine dece svakodnevno kreću u njima, okreću se, skaču, trče, guraju, pa ipak svaki put kad uđem u učionicu izgleda kao neki super organizovani hram. U isto vreme, moja deca uništavaju našu kuću u roku od tri minuta. Ne znam kako sve to radite.

Imate i glas učitelja. Čujete buku sitnih glasova u snu. Jednom sam provela 30 minuta u vašoj učionici i satima sam imala glavobolju. Vaša glasovna kontrola je impresivna. Kako ne dobijete laringitis svaki dan?

I pokušavate da se zalažete za svako dete. Oduševljavate me zapažanjima o mom detetu na roditeljskim sastancima. Za nekoliko nedelja primetićete stvari za koje su mi bile potrebne godine. I to ponavljate sa svakim detetom u razredu. Vi ste vešti i promišljeni.

Leti ste slobodni. Ako me pitate zaslužujete celu godinu, a vi dobijete samo nekoliko nedelja za odmor, popravku, planiranje i pripremu za sledeću godinu.

U septembru izgledate potpuno posvećeni promeni života nove grupe dece. Vaša motivacija je vredna divljenja.

Inspirativni ste. Vi oblikujete empatične, otvorene, različite generacije. Činite život roditelja boljim. Iako brinemo o svojoj deci kada smo razdvojeni, srce nam se smeši jer znamo da su uz vas.

Ne znam kako vam sve ovo uspeva, ali sam zahvalna što je tako.

S 'ljubavlju,

Mama".