OMAD dijeta - najekstremnija varijanta fastinga

Najpopularnija fastinga je 16:8, što znači da 16 sati ne jedete ništa, nego samo pijete vodu i čajeve bez šećera, dok obroke raspoređujete u osam sati. Osim toga, postoji još šest tipova fastinga, a kao najžešći se izdvaja upravo onaj sa formulom 23:1.

OMAD je "Once A Day Meal" dijeta, odnosno dijeta koja podrazumeva samo jedan obrok dnevno.

Koncept je prilično jednostavan: jedete jednom dnevno jedan veliki obrok, i posle toga ne jedete do sutradan u isto vreme. Raspoređujete ga u okviru jednog sata, a onda 23 sata "postite".

Magazin Dianovo.hr, fokusiran na nova znanja o dijabetesu, poziva se na pozitivna iskustva kuvara Rosa Volena, inače dijabetičara tipa 1, s ovim sistemom ishrane, i navodi da ovaj specifični oblik intermittent fastinga donosi sve njegove benefite.

"OMAD, kao i programirano gladovanje, donosi smanjeni unos kalorija, omogućuje odgovarajuću enzimsku i hormonalnu reakciju kao i čišćenje organizma. Između ostalog, gladovanje pokreće autofagiju, destruktivni mehanizam koji razgrađuje nepotrebne i disfunkcionalne komponente ćelija. U osnovi do smanjenja kalorija kod OMADA dolazi jer je malo verovatno da ćete u jednom velikom dnevnom obroku pojesti uneti onoliko kalorija koliko biste uneli tokom više obroka dnevno. Potrebu za prežderavanjem ne treba potcenjivati, ali načelno ideja prema kojoj nećete pojesti previše jer je logičnije da vam se prejedanje smuči u jednom obroku, zvuči logično", navodi se.

Svakako, treba imati na umu da je u pitanju prilično ekstremna dijeta, na koju će se mnogi nutricionisti zgroziti. Ukoliko pomislite da je isprobate, obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Nutricionistkinja Jagoda Jorga je za naš portal objasnila zašto fasting može da bude opasan.

"Jako dugo je poznato da 12-13 sati neunošenja hrane vodi u osnovno stanje metaboličkog balansa. Znamo da se to traži kad treba da damo krv, na primer. Tu je i pitanje noćnog jedenja, poznato je da je 21, 21.30 poslednje vreme kad treba jesti, da ne kažem tri-četiri sata pre odlaska u horizontalu. Kod fastinga je, međutim, problem što postoje jako različite definicije šta se pod time podrazumeva, koji je to vremenski period u kojem se ne sme jesti, da li je to 16 sati ili dva-tri dana… A još veći je šta se radi kad se počne uzimati hrana. Kakve će efekte imati autofagija zavisi od faze jedenja”, rekla je Jorga.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram