Običaji tradicionalne srpske svadbe: Kupi cipelu, baci biser

Pozivanje svatova buklijom

Nekada se gosti nisu pozivali na svadbu pozivnicama, nego buklijom. Sa ovim se i dalje možemo susresti u manjim mestima i ruralnijim krajevima. Buklija je zapravo čutura napunjena najčešće rakijom, a nekad i vinom. Okićena je cvećem i peškirom, a buklijaš je imao zadatak sve svatove da poseti u njihovim kućama i tako ih pozove na svadbu. Budući gosti su nazdravljali rakijom i pili je direktno iz buklije, i kitili je darovima iz kuće.

Kupovina cipele

Dever ide da kupi mladu, dok je njen brat izvodi - u papučama. Stari svat ili starojko, koji ima ulogu još jednog svedoka na venčanju, ima zadatak mladi da kupi cipele. Dok će mladoženja u te cipele da stavi najveću novčanicu koju ima. Te cipele se predaju deveru, koji potom preuzima mladu. Mlada mu vezuje deverski peškir, a on njoj poklanja cipele.

Dever do kraja venčanja ima zadatak da čuva mladu da je neko ne bi ukrao. Gosti se obično takmiče ko će uspeti da ukrade mladinu poklonjenu cipelu, kako bi je dever ponovo otkupio. Najčešće su to radila mala deca koja se podvuku pod sto i mladi ukradu cipelu.

Mlada ne sme da nosi bisere

Na venčanju mlada ne sme da nosi bisere. Pošto biseri simbolizuju suze, smatra se u narodu da ako ih bude nosila - plakaće tokom celog braka.

Razbijanje čaše

Mlada pre odlaska na venčanje, nazdravlja sa svatovima. Kako pije iz staklene čaše, nakon što nazdravi - baca je. Ako se čaša razbije smatra se da će roditi muško dete, a ako ostane cela - biće žensko.

Beli luk protiv uroka

Kako naš narod dosta stvari radi 'protiv uroka', ni mlada na dan svadbe nije pošteđena. Naime, naš je stari običaj da mlada u nedra stavi čen belog luka - protiv uroka.

Konac oko struka

Nakon što obuče venčanicu, mladi se oko struka vezuje tanak konac. Kada dođu svatovi da je 'otkupe' i začuje se sirena kola, devojke brzo kidaju konac. Veruje se da ukoliko je konac pokidan sa lakoćom, to znači da će se mlada lako i bez problema poroditi.

Bacanje pogače

Nakon darivanja, a pre glavnog jela, stari svat izlazi ispred kuće i stane leđima okrenut svatovima. Uglavnom iza njega stanu neoženjeni muškarci, kojima on baca pogaču koju je svekrve umesila.

Prema verovanju, ko uhvati pogaču uskoro će da se ženi, a običaj je i da svi svatovi dobiju po bar jedan zalogaj.

Ko je gazda

Na samoj ceremoniji venčanja, kada se mladenci izjasne da pristaju da sklope brak, običaj je da mlada ili mladoženja nagaze supružnika. Ko koga prvog nagazi, taj će imati glavnu reč u kući.

Bacanje bidermajera

Bidermajer se baca još od 14. veka, a sam običaj je potekao iz Francuske, gde se oduvek verovalo da mlada donosi sreću. Zato su sve neudate devojke, u želji da dožive sreću mlade, težile tome da uzmu nešto njeno. Često bi joj otkinule deo venčanice da bi ponele sreću sa sobom, što je vremenom postalo običaj. I tako su mlade ostajale bez svojih venčanica.

Kako bi sačuvale venčanicu, počele su da nose buket cveća i bacale ga neudatim devojkama. Ipak je taj običaj zaživeo i traje do dan danas. Običaj bidermajera je tako opstao i proširio se po celom svetu.

Pucanje u jabuku

Ovo je vrlo zastupljen običaj, posebno u ruralnim predelima. U jabuku se puca i dok ne padne na zemlju - mlada ne napušta kuću svojih roditelja. A ni budući prijatelji, zajedno sa mladoženjom ne mogu da uđu u dvorište mladinih roditelja.

Budući tast postavlja jabuku na najvišu tačku i obmotava je žicom kako bi je bilo što teže skinuti. Mladoženja, kako bi dokazao svoju veštinu pucanja iz puške i time dokazao da je dovoljno sposoban da štiti buduću ženu i porodicu, mora da pogodi jabuku. Zanimljivo je da skoro svaki mladoženja uspe da obori jabuku, čak iako nije previše vešt u pucanju.

Bacanje sita

Kada mlada prvi put dolazi sa mladoženjom njegovoj kući, svekrva sprema sito i ukrašava ga. Napuni ga žitom, bombonama i kovanicama koje mlada baca i koji simbolizuju plodnost, sklad u braku i bogatstvo. Potom sito baca na krov.

Veruje se da ukoliko se sito zadrži na krovu, mlada će se zadržati u kući i brak će biti plodan i uspešan. Ukoliko ipak padne, neko od ženskih gostiju ima zadatak da odmah nogom slomi sito koje je palo.

Prenošenje mlade preko praga

Kada mlada prelazi da živi kod muža, red je bio da je mladoženja prenese preko praga. Ovaj običaj se takođe zadržao.

Zašto se to radi? U srpskoj paganskoj tradiciji, verovalo se kako su naši preci sahranjivali mrtve ispod kućnih pragova. Tako prenošenjem mlade preko praga, ne vređamo grob duša naših starih predaka.

„Mrtvačka svadba“

Iako nije u vezi sa svadbenim običajima - interesantno je za pomenuti. Naime, ovaj običaj je poznat i u našoj narodnoj književnosti.

Kada se desi neka teška tragedija, te mlad dečko ili devojka umre, a da nikada nisu bili u braku - obavezan je obred za pokojnika.

Ako je mladić umro – njega oblače u svečano odelo i stavljaju mu prsten na ruku. A ako je devojka – onda je oblače u venčanicu. Verovalo se da njihove duše ne mogu da “pređu na onaj svet”, ako nisu venčane na ovom svetu. Ponekad bi ih pratila i muzika na sahrani.

***

Bonus video: Nacionalni parkovi u Srbiji