Njeno veličanstvo dinja: Naučnici preporučuju da se jede svaki dan

Unutrašnji, jestivi deo najčešće je narandžasti ili zelenkastobeli, a šupljina je ispunjena semenkama. Dinja u Kini je bila poznata već 1000 godina pre Hrista. U Bibliji se spominje da su Izraelci, kada su napustili Egipat i s Mojsijem četrdeset godina lutali pustinjom, žalili za svojom omiljenom hranom, a posebno dinjom.

Energetska i nutritivna vrednost

Prema smernicama piramide pravilne ishrane, dinja je u grupi sa ostalim vrstama voća. Za tu grupu namirnica preporuka je 2-4 serviranja u danu. Niska energetska vrednost dinje i velik udeo vode čine tu namirnicu vrlo popularnom u letnjim mesecima. Plod dinje za konzumaciju mora biti potpuno zreo; vrlo je sočan, slatkog ukusa, svojstvene arome i deluje osvežavajuće. Energetska vrednost dinje iznosi samo 34 kcal na 100 ga sveže namirnice.

U 100 grama sveže dinje u proseku ima 91 g vode, 0,1 g masti, 0,8 g belančevina, 7,9 g ugljenih hidrata, 8 g šećera i 0,9 g vlakana. Dinja je izuzetno bogata vitaminom C (31% od RDA u 100g), a neke vrste (npr. cantaloupe) bogate su i vitaminom A koji je prisutan u obliku beta-karotena (10% od RDA u 100g). Sadrži i druge vitamine i minerale, iako u manjim količinama: tiamin, niacin, vitamin B6, folate, pantotensku kiselinu, gvožđe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan, fosfor.

DOBAR IZVOR – pojam se odnosi na namirnice koje sadrže vitamine, minerale, proteine i vlakna u količini od najmanje 10% dnevnih potreba RDA
ODLIČAN IZVOR – pojam se odnosi na namirnice koje sadrže vitamine, minerale, proteine i vlakna u količini od najmanje 20% dnevnih potreba RDA
RDA – Recommended Dietari Allovances (preporučene dnevne količine)

Lekovitost

Veoma su važni pozitivni efekti dinje na zdravlje organizma: sadržaj vitamina C i A koji ujedno deluju kao antioksidansi, štiteći organizam od kardiovaskularnih bolesti i starenja voda i kalijum podstiču rad bubrega, pomažu u uklanjanju štetnih materija iz organizma, a kalijum ima blagotvoran efekat kod osoba s visokim krvnim pritiskom jer ga smanjuje povoljnim delovanjem biljnih vlakana olakšava probavu i pomaže u smanjenju telesne težine i nadimanja u stomaku zbog visokog sadržaja beta-karotena dinja se ubraja među antikancerogenu hranu oblog od isceđenog soka dinje ili od narendane dinje služi za otklanjanje bola.

Kupovanje i čuvanje

Dinja je danas dostupna cele godine, ali njena sezona dozrevanja u nas je u periodu od juna do avgusta, kada je na pijacama najviše dostupna. Najzastupljenije su podvrste cantalooupe, dinja zelenkaste kore sa hrapavom površinom poput mreže, i charatais, dinja žute kore hrapave površine sa vertikalnim prugama. Pri kupovini dinje pripazite na peteljku oko koje se mogu stvarati kapljice vlage, što je znak da je dinja ubrana prerano. Kod zrele dinje peteljka lako otpada, na čijem mestu ostaje malo udubljenje, dok druga strana dinje mora biti mirisna i gipka na dodir.

Izbegavajte dinje koje imaju mekane delove, tamna oštećenja ili napukline. Dinju čuvajte 2-3 dana na sobnoj temperaturi kako bi potpuno sazrela, a zatim je možete čuvati u frižideru još pet dana. Narezanu dinju čuvajte u frižideru do tri dana u zatvorenoj posudi jer njen miris može preći na drugu hranu koju čuvate u frižideru, piše "herbanictinkture".

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram