Najveća greška žena koje su uvek fine prema svima

Biti fina, ljubazna i spremna da pomogneš drugima svakako su poželjne osobine. Problem nastaje kada potreba da svi oko nas budu zadovoljni postane važnija od naših želja, stavova i osećanja. Kada pristajemo na stvari koje ne želimo, prećutkujemo ono što nam smeta i stalno se prilagođavamo drugima, samo da niko ne bi bio ljut ili razočaran.

Britanska klinička psihološkinja Džuli Smit smatra da upravo u tome leži velika zamka stalne potrebe da udovoljavamo drugima.

Smit objašnjava da mnogi ljudi pogrešno poistovećuju ugađanje drugima sa dobrotom. Međutim, kada smo potpuno usredsređeni na to da nas drugi prihvate, naše odluke često ne proizlaze iz onoga što zaista smatramo ispravnim, već iz straha da ćemo naići na neodobravanje.

Zašto je nekim ženama toliko teško da kažu "ne"

Zamislite sledeću situaciju: koleginica vas moli da preuzmete njen posao iako ste već zatrpani obavezama. Pristajete, premda znate da ćete zbog toga ostati duže na poslu. Prijateljica očekuje da joj budete dostupni svaki put kada ima problem, ali kada vama zatreba razgovor, osećate da je opterećujete. Partner odlučuje kako ćete provesti vikend, a vi se slažete iako biste najradije ostali kod kuće.

Naizgled su to sitni kompromisi. Međutim, ako se stalno ponavljaju, vremenom možete početi da osećate da drugi upravljaju vašim životom.

Smit objašnjava da iza ovakvog ponašanja često stoji strah od sukoba, odbacivanja ili toga da nas drugi dožive kao teške i sebične osobe. Ugađanje tada postaje način da izbegnemo neprijatna osećanja, a ne izraz iskrene želje da nekome pomognemo.

Upravo je ta razlika ključna. Kada nešto radimo iz ljubavi, solidarnosti ili zadovoljstva, naš izbor je slobodan. Kada to radimo jer se plašimo posledica odbijanja, počinjemo da zanemarujemo sopstvene potrebe.

Ovakvo ponašanje nije rezervisano samo za žene. I muškarci mogu imati isti obrazac, ali društvena očekivanja da žene budu požrtvovane, brižne i spremne na kompromis mogu dodatno otežati postavljanje granica.

Najopasnija posledica nije umor, već gubitak sopstvenog identiteta

Smit upozorava na nešto mnogo ozbiljnije od iscrpljenosti. Kada godinama prilagođavamo svoje ponašanje tuđim očekivanjima, možemo postepeno izgubiti jasnu predstavu o tome šta sami želimo.

Psihološkinja to opisuje kroz niz malih svakodnevnih odluka. Svaki put kada dozvolite nekome da pređe vašu granicu, promenite mišljenje samo da biste se uklopili ili prećutite nešto što vam je važno, pravite kompromis sa sobom.

Pojedinačno, takve situacije možda ne izgledaju značajno. Ali kada postanu pravilo, mogu početi da utiču na samopouzdanje i način na koji doživljavate sebe.

Smit objašnjava da osoba koja je dugo stavljala druge na prvo mesto može doći do trenutka kada više nije sigurna šta joj je važno, kakva želi da bude ili šta zaista misli.

To je posebno zanimljiv psihološki paradoks - žena koja je godinama nastojala da je svi vole, na kraju može izgubiti kontakt sa sopstvenim željama.

Nauka poznaje ovaj obrazac ponašanja

U psihologiji postoji pojam koji se odnosi na potiskivanje sopstvenih misli, osećanja i potreba, često radi očuvanja odnosa sa drugima.

Ovaj koncept istraživan je naročito u kontekstu ženskog mentalnog zdravlja. Pregled naučnih radova objavljen 2020. godine u časopisu Asian Journal of Psychiatry ukazuje na povezanost potiskivanja sopstvenih potreba sa određenim psihološkim teškoćama, uključujući depresivne simptome.

Autori naglašavaju da se takvo ponašanje ne može razumeti odvojeno od društvenih i kulturnih očekivanja, kao ni od odnosa u kojima osoba živi.

To ne znači da će svaka žena koja teško kaže "ne" razviti depresiju, niti da je ugađanje drugima samo po sebi psihološki poremećaj. Međutim, kada je potiskivanje sopstvenih potreba dugotrajan obrazac, ono može biti povezano sa lošijim psihološkim blagostanjem.

Posebno je zanimljivo što problem često ostaje neprimećen. Žena koja ne pravi probleme, ne žali se i sve stiže može u očima okoline delovati potpuno zadovoljno. A zapravo može osećati frustraciju, usamljenost ili ljutnju koju sebi ne dozvoljava da pokaže.

Četiri znaka da vaša ljubaznost počinje da vam šteti

Džuli Smit je izdvojila karakteristične znakove da potreba za tuđim odobravanjem postaje problem.

Prvi je automatsko pristajanje. Izgovarate "da" pre nego što ste uopšte razmislili da li imate vremena, energije ili želje da nešto uradite. Tek kasnije dolaze iscrpljenost i ljutnja.

Drugi je preterano opravdavanje. Kada konačno postavite granicu, osećate potrebu da detaljno objašnjavate svoju odluku, kao da morate da dokažete da imate pravo na nju.

Treći je osećaj krivice. Čak i kada znate da ste doneli razumnu odluku, teško podnosite pomisao da je neko nezadovoljan vama.

Četvrti je samopouzdanje koje zavisi od tuđeg mišljenja. Pohvala vam donosi ogromno olakšanje, dok nečije neodobravanje doživljavate gotovo kao dokaz da sa vama nešto nije u redu.

Zajedničko svim ovim situacijama jeste to što osoba postepeno prepušta drugima da određuju njene granice i osećaj sopstvene vrednosti.

Kako da prestanete da ugađate svima, a da ne postanete sebični

Dobra vest je da promena ne zahteva da preko noći postanete potpuno druga osoba.

Smit savetuje da počnete od malih odluka. Umesto da automatski prihvatite svaki zahtev, dajte sebi malo vremena da razmislite. Rečenica "moram da proverim kakve obaveze imam, pa ću ti javiti" može biti prvi korak ka tome da prestanete da odlučujete pod pritiskom.

Drugi korak je da naučite da podnesete nečije nezadovoljstvo. Nije prijatno kada se neko razočara, ali to ne znači da ste postupili pogrešno.

Važno je i da prestanete da svako odbijanje doživljavate kao lični neuspeh. Možete voleti prijateljicu, a da joj ne budete dostupni svakog trenutka. Možete biti dobra koleginica i odbiti dodatni posao. Možete biti posvećena partnerka i imati sopstvene planove.

Smit ističe da briga o sopstvenim potrebama nije znak sebičnosti, već emocionalne zrelosti. Posebno savetuje ljudima koji su izgubili osećaj za sopstvene želje da ponovo počnu da donose male, samostalne odluke i obraćaju pažnju na ono što im zaista prija.

Naravno, postavljanje granica nije podjednako jednostavno u svim odnosima. Ako ste finansijski zavisni od nekoga, radite u nesigurnim uslovima ili ste u odnosu u kojem se plašite reakcije druge osobe, promena može zahtevati dodatnu podršku i oprez.

Ne morate biti svima omiljena osoba

Džuli Smit smatra da ljubaznost i zauzimanje za sebe nisu suprotnosti. Osoba može iskreno da živi u skladu sa svojim vrednostima tek kada je sposobna da zaštiti i sopstvene granice. Posebno zato što neće svi ljudi sa kojima se susrećemo nužno voditi računa o našim interesima.

To znači da ponekad možete nekoga razočarati, odbiti zahtev ili se ne složiti sa tuđim mišljenjem, a da i dalje budete dobra osoba.

Kada se godinama trudite da svi budu zadovoljni vama, verovatno je najteži deo promene prihvatanje činjenice da to nikada neće biti moguće.

Ali cilj i nije da se svima dopadate. Mnogo je važnije da ne morate stalno da se odričete sebe kako biste zaslužili tuđe odobravanje.