Kefir i jogurt: U čemu je razlika i šta je zdravije

Razlike između jogurta i kefira obuhvataju teksturu, ukus, miris i nutritivne vrednostia, ali ih ima mnogo više. Koja od ove dve namirnice je korisnija za naše zdravlje?

Šta je jogurt

Jogurt je namirnica nastala fermentacijom mleka pomoću dve vrste bakterija: Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus. Tokom ovog procesa, mlečni šećer – laktoza – pretvara se u mlečnu kiselinu, što jogurt čini pogodnim i za osobe koje imaju intoleranciju na laktozu. Jogurt je bogat kalcijumom, proteinima i vitaminima, i kada se redovno konzumira, donosi brojne koristi:

Jača imuni sistem

Reguliše nivo holesterola u krvi

Ima protivupalno dejstvo na sluzokožu creva, poboljšava crevnu mikrofloru.

Važno je napomenuti da bakterije u jogurtu samo prolaze kroz crevni trakt bez zadržavanja, što je značajna razlika u odnosu na kefir.

Šta je kefir

Kefir je napitak poreklom sa Kavkaza. Nastaje fermentacijom svežeg mleka pomoću kefirnih zrnaca – kombinacije korisnih organizama (kvasaca i bakterija) i kefirana, šećera koji se sami proizvode. Naziv "kefir" se odnosi i na zrnca i na finalni proizvod.

Kefir se može praviti i sa biljnim mlekom ili vodom, ali tada se moraju dodati šećeri, jer se kefirni mikroorganizmi hrane šećerima iz mleka. Mlečni kefir, bez dodatih šećera, smatra se pravim prirodnim suplementom. Osim što je veoma hranljiv, ima brojne koristi:

Visok sadržaj živih fermentisanih bakterija koje pomažu u razvoju zdrave crevne flore i jačaju imunitet, štiteći organizam od upala, ne samo u sistemu za varenje već i šire

Reguliše nivo šećera u krvi, jer probiotici poboljšavaju funkciju creva, smanjuju oksidativni stres i upale, te pomažu u kontroli propustljivosti creva

Pomaže u snižavanju "lošeg" holesterola

Bogat je vitaminima, posebno iz grupe B – uključujući folnu kiselinu, vitamin B12, biotin i riboflavin – kao i mineralima poput kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i fosfora

Odličan je izvor proteina visoke biološke vrednosti

Ipak, treba napomenuti da iako kefir sadrži malo laktoze, nije preporučljiv osobama s izraženom netolerancijom na laktozu.

Jogurt i kefir – koje su razlike

I jogurt i kefir nastaju fermentacijom mleka, ali se značajno razlikuju po organoleptičkim osobinama i nutritivnim svojstvima.

Tekstura i ukus: Jogurt je kremast i blagog ukusa, dok je kefir tečniji, osvežavajuć, blago kiseo i gaziran, s niskim alkoholnim sadržajem (1–2%), koji nastaje tokom fermentacije sa ugljen-dioksidom (u industrijskoj proizvodnji alkohol je često eliminisan).

Broj i vrste bakterija: Jogurt sadrži samo dve bakterije (L. bulgaricus i S. thermophilus), dok kefir ima više od 10, uključujući Lactobacillus acidophilus, koji jača crevnu sluzokožu i štiti od štetnih bakterija, naročito u slučaju upala.

Probiotici: Kefir sadrži bifidobakterije kojih nema u jogurtu. Ove korisne bakterije su ključne za zdrav rad creva i imunitet. Takođe, probiotici iz kefira preživljavaju prolazak kroz želudac i nastanjuju creva, za razliku od bakterija iz jogurta koje ne prežive.

Varenje: Zgrušana masa u kefiru je sitnije strukture nego u jogurtu, pa se lakše vari. Takođe, enzimi u kefiru pomažu varenje i drugih namirnica, dok oni iz jogurta pomažu samo varenje samog jogurta.

Jogurt ili kefir – šta je zdravije

I sad pitanje od milion dolara – šta izabrati: jogurt ili kefir?

Odgovor zavisi od toga šta očekujete od ovih proizvoda. Međutim, važno je znati da bakterije i kvasci u kefiru deluju kao pravi probiotici.

Nasuprot tome, bakterije koje pretvaraju mleko u jogurt nisu probiotici u pravom smislu, jer ne preživljavaju prolazak kroz želudac.

Zaključak: Kefir ima izraženije probiotske osobine i predstavlja snažnijeg saveznika za zdravlje creva i imunitet u poređenju sa jogurtom.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram