Kad nam na tanjir stiže hamburger iz laboratorije

Hani Rucler, austrijska naučnica za ishranu, upisala se u istoriju 2013. godine kada je postala prva osoba koja je probala meso uzgojeno u laboratoriji, a ne na pašnjaku - ili u fabričkoj farmi. Za pljeskavicu je kazala da sočna koliko to meso može biti, ali drugačija. Nju su napravili Mark Post i kolege sa Univerziteta u Mastrihtu u Holandiji, pišu na sajtu DiscoverMagazine.

Dđoš Šonvald, američki pisac kulinarstva, takođe je zagrizao laboratorijsku pljeskavicu na jednom pres događaju u Londonu. I kako mu se činila? "Nije bilo neprijatno", kazao je Šonvald.

To baš i nije neka preporuka…

Da bi se stvorilo laboratorijsko meso, danas poznatije kao meso uzgajano od ćelija, mišiće, masti i vezivna tkiva treba uzgajati iz matičnih ćelija posebno odgajanih. Nakon što su matične ćelije dovoljno narasle, naučnici ih pretvaraju u mišićne ćelije ili masne ćelije. To naravno zaobilazi samu životinju, kao i svaku zabrinutost zbog klanja i okrutnosti nad životinjom. Zato ne čudi što su početno istraživanje Marka Posta delom finansirali ljudi koji se zalažu za zetički tretman životinja.

Moguće rešenje za globalno zagrevanje

Pritom, pošto se očekujeda će svetska populacija do 2050. godine porasti na preko devet milijardi, a proizvodnja mesa dosta doprinosi globalnom zagrevanju, takozvano ćelijsko meso može biti rešenje koje smo tražili.

Međutim, studije o uticaju procesa pravljenja ćelijskog mesa na životnu sredinu varirale su.

U radu iz 2018. godine, Hana Tuomisto, profesorka na Helsinškom institutu za nauku o održivosti, napisala je: „Kada se uporede uticaji uzgajanog mesa na životnu sredinu i biljne hrane, dostupne procene pokazuju da uzgajano meso ima veće emisije gasova sa efektom staklene bašte i upotreba energije u poređenju sa neprerađenim biljnim proteinskim kulturama, poput pasulja i graška, ali emisije su uporedive sa prerađenim vegetarijanskim zamenama za meso.“

Ipak, ona upozorava da su procene uticaja uzgajanog mesa na životnu sredinu dostupne samo za neprerađene proizvode, a dalja obrada bi povećala njihov uticaj.

Ali kad se sve sagleda, očekuje se da je za ćelijsko meso potrebno manje vode i zemlje i može proizvesti manje ukupnih gasova sa efektom staklene bašte, pod pretpostavkom da svet prelazi na čiste, obnovljive izvore energije.

Još uvek nije za roštilj

Ostaje da se vidi da li će se ćelijsko meso promeniti mnogo toga ili ne. Ali u svakom slučaju, to neće biti do sledećeg ručka.

Nekoliko kompanija trenutno se trudi da ovo meso sprovede od laboratorije do fabrike i na kraju u supermarkete. Ali oni će do potrošača stići najranije 2022. godine. I to će verovatno obradovati one koji vole i životinje i meso.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram

BONUS VIDEO: KELERABA