Dadilje dece multimilionera otkrivaju kako iza kulisa izgleda odrastanje u tim kućama

Ređanje lutaka po visini u sred noći

"Bila sam dadilja puno radno vreme za porodicu milijardera. Deca nisu imala sobaricu i tretirala su me kao da sam to ja. Jedne noći, najmlađe dete mi je naredilo da idem gore u njenu spavaću sobu. Zahtevala je da sortiram njene lutke po visini, od najviših do najnižih. Imajte na umu, bilo je 27 lutaka za sortiranje. Kada sam završila 30-ak minuta kasnije, devojčica je počela da vrišti, govoreći da joj se to ne sviđa, i vikala je na mene da izađem. Kada sam izašala iz njene sobe, najstarije dete je izašlo iz svoje sobe i reklo da mi je televizor prašnjav, a ja sam mu dala praška da ga obriše. Ukratko: taj TV je još uvek prašnjav i od tada nisam videla tu porodicu.”

Decu ništa ne raduje što dobiju, jer dobijaju stalno

"Radim u privatnoj školi i često sa strane radim posao dadilje za bogatu klijentelu. Većina porodica u kojima radim pokušava da nauči svoju decu da cene ono što imaju. Ipak, najupečatljivija stvar kojoj sam bila svedok u nekim porodicama je tako kratkotrajno uzbuđenje koje deca imaju kada dobiju poklone, telefone, kompjutere, putovanja ili novac, jer te stvari dobijaju svakog dana! Za njih je to normalno i očekivano. Teško je nagraditi ovu decu za dobro ponašanje kada su već svakodnevno obasuta svime.“

Bila sam i sobarica i dadilja

"Godine 1991. radila sam za porodicu u Njujorku koja je posedovala velike novine. Tata je bio veoma fin, a ja sam volela decu, ali majka nije bila fina. Jednom me je odvela do jedne od dečijih soba i istakla da je nekoliko listova otpalo sa biljke na prozorsku dasku. Rekla je da je moj posao da dom uvek izgleda savršeno, a ja tog dana očigledno nisam obrisala prozorsku dasku. Morala sam da presvlačim sve krevete svakog dana, uključujući krevet roditelja, i čitavu nedelju sam učila kako tačno da postavim ukrasni prekrivač na krevet. Izdržala sam oko šest meseci između takvih stvari i brifinga o tome šta da radim ako su deca kidnapovana. Novac čini ljude nepodnošljivim.”

Davali su mi ogromne svote novca i za sitnice

"Otac bi mi davao neverovatne sume novca za osnovne stvari i odbijao da uzme kusur. Treba da se obnovi članarina u biblioteci za decu? Daje mi novčanicu od 100 dolara. Bilo mi je tako neprijatno zbog bibliotekarke. Ostalo je 85 dolara koje nije hteo da vrati.”

Sobarice, kuvar za svako dete

„Sva deca su imala nekoliko sobarica koje ih su ih čekale spremne u svakom trenutku. Roditelji su me uputili da decu samo "nadgledam" radi bezbednosti, jer će spremačice i kuvar zadovoljiti sve njihove potrebe.”

Brinula sam o detetu sa Daunovim sindromom, majku nije zanimalo

"Imala sam intervju sa porodicom koja je imala jednogodišnjaka i očekivali su drugo dete u narednih mesec dana. Mama je bila od onih koje ostaju kod kuće, ali su znali da će njihova druga ćerka imati Daunov sindrom i rekli su mi da žele da budu spremni za slučaj da joj zatreba mnogo dodatne nege. Kako se ispostavilo, devojčica je skoro sve svoje razvojne prekretnice dostigla, samo sa blagim zakašnjenjem. Ja sam se pobrinula za sve. Čistila sam, ujutru im nameštala krevet, prala veš za celu porodicu i obezbedila ogromnu većinu brige za oba deteta. Mama nije uradila skoro ništa. Tata se ujutru probudi sa devojčicama i preda mi ih. Većinu dana mama nije izazila iz kreveta.”

Nikada nisu viđali bebu

"Moja mlađa sestra je bila dadilje za bogati par i spomenula je nekoliko stvari koje su je u početku zaista odbijale. Najgore je bilo koliko nisu bili uključeni u život svoje ćerke. Rođena je početkom oktobra, a do kraja meseca moja sestra je već provodila 80+ sati nedeljno sa njom. Muž je bio kod kuće samo jedan dan otkako je počela da radi kod njih, a žene nema svakog dana od 6 do 21 sat."

Ja sam bila uzor detetu, kupovali su mi šta god mi je trebalo

"Bila sam dadilja u porodici u kojoj je tata bio poznati scenarista, a mama advokatica u jednoj moćnoj advokatskoj firmi u gradu. Imali su jednu ćerku, koja je imala 10 godina kada sam prvi put počela da je čuvam. Najčudnije je bilo to što su očekivali da budem roditeljski uzor njihovoj ćerki. Kako su po ceo dan išli na posao, nisu imali mnogo vremena da je disciplinuju ili usađuju dobre navike, pa je sve to palo na mene. Upravo mi je to bilo krajnje čudno, verovatno zato što je moje detinjstvo bilo puno roditeljske brige, stalno su me učili kako da se ponašam, itd.”

Otac je imao još jednu porodicu, a novac su bacali na bilo šta

“Tata u porodici kojoj sam bila dadilja imao je tajnu ćerku i još jednu porodicu pet godina. Takođe, novac se samo bacao. Stolica za ljuljanje od 500 dolara je pogrešne nijanse narandžaste? Samo je baci u đubre i kupi novu. Ćerke se otimaju oko svojih Barbi kuća iz snova? Smiri ih tako što ih odvedeš u prodavnicu po nove lutke. Pa ipak, uprkos tom razbacivanju, tri meseca su zaboravili da plate račune i isključili su im grejanje u kući."

Roditelji multimilioneri nisu želeli da vide ni dadilju ni decu, plaćali su enormno

"Rođaka je radila u porodici, nije živela s njima, ali je bila tu 12 sati dnevno, šest dana u nedelji. Oba roditelja su bili veoma visoki rukovodioci i višestruki multimilioneri. Nikada nije razgovarala sa tatom, niti ga je čak videla, a jedini put kada je razgovarala i videla mamu bilo je tokom intervjua, gde je mamina pomoćnica uglavnom sama pričala. Nakon toga nije trebalo da je vide niti da razgovara sa roditeljima, već samo sa asistentima. Trebalo je da stigne u 6:00 ujutru i sačeka u dnevnoj sobi. Zvao bi je asistent i rekao da su roditelji van kuće i da počne da radi sa decom", piše Yumama.

„Spremala je obroke, podučavala, vodila ih u park i muzeje i imala ogroman, velikodušan budžet za to povrh svoje plate. Negde oko 17.45 zvao bi je asistent i govorio joj da skupi stvari, a ona bi izlazila na drugi ulaz kada bi čula glavna vrata. Dakle, dok su roditelji bili hladni i distancirani, rekla je da je četvorogodišnjakinja bila apsolutno ljupka i slatka, i da se jako zabavljala sa njom, dve godine koliko je bila u toj porodici.

Roditelji i asistent su joj obezbedili da bude plaćena 2.000 dolara nedeljno, uz bonuse tokom cele godine. Zbog njih je mogla da otplaćuje auto i studentske kredite. Preselili su se u inostranstvo, dali joj oproštajni bonus od 5.000 dolara i ona ih više nikada nije videla.”

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram