Da li je mleko zdravo: Dr Katarina Bajec stavlja tačku na sve rasprave

Nedavno sam naišla na članak koji govori o tome da je mleko možda i bolji način hidratacije od vode. Da li je moguće da je to istina? Kao mama četvorogodišnje devojčice često se surećem sa različitim komentarima o benefitima, ali i štetnim uticajima koje mleko ima na naš organizam.

Dr Katarina Bajec je priskočila u pomoć i pojasnila je da li je mleko zapravo zdravo.

Nekada je mleko važilo za magični napitak koji nismo smeli da preskočimo, inače bi nam zubi ispadali, a kosti pucale, zato se dr Bajec osvrnula baš na to.

"Pre dvadesetak godina, takozvani 'brkovi od mleka' bili su sastavni deo svih reklama, a mleko se smatralo namirnicom koja je bila preduslov zdravlja. Poslednjih godina stvari su se promenile, a debate o uticaju mleka na zdravlje ne prestaju. Da li je mleko heroj ili negativac u priči o zdravlju? Mišljenja naučne zajednice o ovom pitanju prilično su podeljena. Naučnici iz Harvard škole javnog zdravlja saglasni su da mleko i mlečni proizvodi nisu neophodan sastojak zdrave ishrane, ali se slažu i da jesu najjednostavniji način da se unesu dovoljne količine kalcijuma, vitamina D i proteina, neophodnih za zdravlje kostiju, mišića i kardiovaskularnog sistema", kaže dr Bajec.

Ona navodi da je jedno sigurno, a to je da konzumacija kravljeg mleka i mlečnih proizvoda ima prednosti kada je reč o zdravlju i jedino pitanje koje se postavlja je - da li pozitivni uticaji prevazilaze potencijalne negativne efekte njihove konzumacije.

Koji su to pozitivni efekati konzumacije kravljeg mleka i mlečnih proizvoda?

Mleko sadrži 18 od 22 esencijalna nutrijenta, što ga čini jednostavnim i efikasnim putem unosa neophodnih vitamina i minerala.

Odličan je izvor kalcijuma, esencijalnog minerala, koje naše telo ne sintetiše, te ga moramo uneti putem hrane ili suplemenata.

Kalcijum je neophodan za zdrave i jake kosti i zube. Takođe, on učestvuje u procesima koagulacije krvi, nervne signalizacije i pokreta mišića.

U zavisnosti od vrste i sadržaja masti, jedna šolja kravljeg mleka sadrži između 250 i 350 mg kalcijuma, a prosečne dnevne potrebe kalcijuma za odraslu, zdravu osobu iznose između 1.000 i 1.200 mg, što mleko i mlečne proizvode čini jednostavnim načinom unosa dovoljnih količina kalcijuma.

Ipak, da li je to dovoljno kako bismo održali dovoljno visok nivo vitamina u krvi?

Doktorka Bajec naglašava da nije samo kalcijum ono što naše kosti čini jakim i zdravim.

"Danas znamo da u tom procesu učestvuju i vitamin D, ali i vitamin K2, a mleko je dobar izvor i ovih vitamina. Mnoge vrste mleka i mlečnih proizvoda se i dodatno obogaćuju vitaminom D. Mleko je takođe i dobar izvor proteina. Našem telu su proteini i esencijalne aminokiseline neophodni za izgradnju i reparaciju ćelija. U mleku se nalazi svih 9 esencijalnih aminokiselina, koje su našem telu neophodne, a koje telo ne može samo da proizvede", kaže ona.

A da li je na kraju deci neophodno mleko, i da li će, ukoliko ga ne uzimaju, imati zdrave zube i kosti?

"Za decu u razvoju, mleko se smatra jednim od osnovnih napitaka, jer sadrži mnoštvo hranljivih materija. Ipak, i pored svih ovih benefita mleka, neka istraživanja upućuju na moguće negativne efekte njegove konzumacije, i upozoravaju da sa količinama ne treba preterivati."

Šta je loše u mleku?

Doktorka Bajec navodi sledeće elemente:

Određen broj studija doveo je konzumaciju mleka u vezu sa povećanim rizikom od nastanka karcinoma prostate i endometrijuma, s jedne strane zbog upotrebe sintetičkih hormona rasta, koji se često daju kravama, a sa druge strane zbog prisustva masti u mleku i potencijalno veće proizvodnje estrogenih hormona.

Takođe, kravama koje su podložne infekcijama, daju se veće količine antibiotika, pa je jedna od briga, i uticaj mleka krava tretiranih na ovaj način, na povećanu rezistenciju na antibiotike kod ljudi. Za sada, ova veza nije čvrsto dokazana.

Prekomerna konzumacija mleka dovodi se i u vezu sa povećanim rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Punomasna mleka sadrže zasićene masti, koje su jedan od faktora rizika za nastanak aterosklerotskih promena na krvnim sudovima.
Američka asocijacija za srce (American Heart Association), zbog toga, preporučuje konzumaciju mleka i mlečnih proizvoda sa manjim sadržajem masti.

Dr Bajec kaže da neka istraživanja sugerišu da možda konzumacija čak i punomasnog mleka i mlečnih proizvoda ne predstavlja toliku pretnju po zdravlje našeg srca i da se izveštaj predstavljen na Kongresu Evropskog kardiološkog društva 2018. godine bavio analizom 20 studija, koje su obuhvatile oko 25.000 ljudi. Nije pronađena značajna povezanost između konzumiranja većine mlečnih proizvoda i kardiovaskularnih bolesti. Kada je mleko u pitanju, pronađena je veza između punomasnog mleka i većeg rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti, samo kada su količine mleka bile veće od 1 litre dnevno.

Šta je onda zaključak?

"Ukoliko posmatramo sveukupne zdravstvene prednosti, moglo bi se reći da mleko i mlečni proizvodi nisu ni heroj, ali nisu ni negativac u celokupnoj priči. Mleko i mlečni proizvodi nisu neophodan sastojak ishrane, ali zato balansirana ishrana, sa dovoljnim unosom voća, povrća, izvora vlakana i proteina jeste nešto što je neophodno", kaže doktorka Bajec.

Šta se dešava ako ne pijemo mleko?

Onaj ko se odluči da mleko i mlečne proizvode ne konzumira, kao i oni koji imaju verifikovanu intoleranciju na laktozu, moraju da vode računa o tome da esencijalne minerale i vitamine, a posebno kalcijum, unesu kroz druge izvore hrane ili adekvatnu suplementaciju.

Oni koji se odluče da u ishrani, ipak, zadrže kravlje mleko i mlečne proizvode, treba da obrate pažnju na sadržaj masti. Preporuka je da odrasli koriste varijante sa manjim sadržajem masti, jer bez obzira da li je reč o punomasnom ili obranom mleku, sadržaj ostalih vitamina i minerala je isti, samo je razlika u količini zasićenih masti, čiju konzumaciju svakako treba
ograničiti.

Organsko mleko - da ili ne

"Takođe, prednost treba dati organskom mleku, kao i mleku dobijenom od krava koje nisu tretirane hormonom rasta ili antibioticima. Na taj način se rizik od pojedinih oboljenja koja se dovode u vezu sa mlekom značajno smanjuje", kaže doktorka Bajec.

Ona navodi za kraj još jedan interesantan podatak.

"Mleko krava koje se hrane samo travom dovodi se u vezu sa većim sadržajem omega 3 masnih kiselina, neophodnih za zdravlje mozga, očiju i srca, a pospešuju i zdravlje imunog i digestivnog sistema."

Bonus video: Kurkuma, neizostavni začin orijentalne kuhinje

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram