Baklavu su u doba Turaka jeli samo najbogatiji - recept za kolač sa istorijom

Prvi koji su uživali u prabaklavi, krušnom testu sa seckanim orasima prelivenim medom bili Asirci, dok su prvi revolucionarni korak u njenom nastajanju načinili stari Grci koji su obično testo zamenili mnogo finijim, tanjim i naravno ukusnijim. Nadalje, Jermeni su sirupu za baklavu dodali aromatične začine karanfilić i cimet koji su bili prihvaćeni i u kuhinjama Balkana, a Arapi vodicu ruže i kardamom.

Na sreću svih ljubitelja baklave, u 15. veku su se pečenja baklave prihvatili i najveći svetski osvajači Turci, koji su je doveli do savršenstva i pretvorili u vrlo komplikovan desert za koji je osim najfinijih sastojaka trebalo imati talenta i umeća, pa ga je bilo sve samo ne jednostavno pripremiti, piše Coolinarika.

U razdoblju Osmanskog carstva već ionako tanko testo postalo je toliko tanko da se kroz njega trebalo sve jasno videti, pa su baklavu mogli ispeći samo istinski majstori svog zanata (baklavaci, poslastičari specijalizovani za baklave), a mogli su sebi da je priušte samo najbogatiji sultani, paše i veziri.

U to je vreme po sastojcima baklava bila stvar prestiža i dokaz otmenosti doma, pa su se bogate porodice takmičile čija će baklava imati više slojeva neobično tankog testa. Ovaj slatkiš je bio toliko važan da se pre pečenja nosio gazdi na uvid, a on je ispitivao kvalitet zlatnim novčićem.

Kad utisnuti zlatnik nije uspeo proći kroz slojeve testa i dosegnuti dno lima, baklava je bila savršeno spremljena, pa je i novčić završio kao nagrada - u džepu poslastičara. Naravno, najveštiji majstori koji su bili u stanju tako tanko razvući kore da ponekad i 40 listova nije bilo deblje od latice ruže, radili su u dvorskim kuhinjama, pa su baklave koje su se pekle za sultana imale i više od 100 slojeva listova testa.

Kao desert dostojan samo nepca najmoćnijih i najbogatijih, baklava se obavezno pekla povodom svih važnih događaja, porodičnih, verskih i državnih. Bila je omiljena i u haremima u kojima se prilikom njenog spremanja osim na tankoću testa pazilo i na izbor sastojaka i začina s afrodizijačkim dejstvom, pa su se za muškarce spremale baklave od pistaća i kardamoma, a za žene od oraha i cimeta, dok su na primer bademi i karanfilić bili primereni za oba pola.

Za vreme svoje slavne vladavine, Sultan Sulejman Veličanstveni (1520-1566), veliki obožavatelj žena i baklave, uveo je posebnu ceremoniju znanu kao parada baklava ili "alayiparad" u toku koje su petnaesti dan svetog meseca ramazana, njegovim vojnicima, janjičarima koji su u svečanoj životopisnoj povorci dolazili na dvor, deljene baklave (1 veliki pleh za svakih 10 vojnika) koje su se posebno za njih pekle u dvorskoj kuhinji.

Zanimljivo je da je u Turskoj baklava kao vrlo otmen i vrlo skup desert sve do 19. veka bio rezervisan samo za jako bogate, dok su je oni ostali jeli samo u izuzetnim prilikama, pa ne čudi da se izreka - "Nisam dovoljno bogat da jedem baklavu svaki dan" - zadržala sve do danas.

Odličan je izbor za slavsku trpezu, ali i za lep porodični vikend ručak.

Sastojci za baklave:

1 pakovanje gotovih kora za pitu

900 grama mlevenih oraha

100 grama seckanih oraha

100 grama šećera

250 grama margarina

100 mililitara ulja

Za sirup ili agdu:

1 kilogram šećera

800 mililitara vode

1 limun

Priprema:

Četvrtast pleh podmažite uljem pa ređajte dve gotove kore za pitu. Pospite preko njih dve šake oraha i malo ulja, pa opet red kora - red oraha dok ne potrošite smesu.

Kada završite ređanje, baklavu isecite na romboide. Margarin predhodno potpuno rastopite da postane tečan pa sa vrelim margarinom prelijte baklavu. Pecite je oko 20  minuta na 200 stepeni Celzijusa.

Dok se baklava peče, u šerpi skuvajte sirup od šećera, vode i jednog limuna isečenog na kolutove.

Tek ispečenu baklavu prelijte sa prohlađenim sirupom. Ostavite da odstoji par sati pa poslužite!

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram