Doktorka Balać otkriva koje namirnice su glavni štit od karcinoma i bolesti srca

Šta su zapravo antioksidansi koji štite telo od bolesti, o kojima toliko slušamo i koje nam stručnjaci preporučuju? O tome za Zadovoljnu govori dr Dragana Balać, lekarka specijalistkinja higijene sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Čuvaju od karcinoma i bolesti srca

„Antioksidansi su hemijska jedinjenja koja se prirodno nalaze u hrani. Pomažu u borbi protiv potencijalno štetnog uticaja nestabilnih materija poznatih kao slobodni radikali. Ljudski organizam stvara sopstvene antioksidanse, ali koristi i antioksidanse iz hrane. Brojna istraživanja su dokazala delotvornost konzumiranja hrane bogate antioksidansima, koji, zajedno s aktivnim, uravnoteženim stilom života, mogu pomoći u smanjenju rizika od pojedinih vrsta karcinoma i bolesti srca.“

A šta su slobodni radikali, šta oni rade u našem telu?

„Slobodni radikali odgovorni su za nastanak akutnih i hroničnih poremećaja koji se manifestuju kao zapaljenski procesi, neurološki poremećaji, kardiovaskularni poremećaji i maligne bolesti. Slobodni radikali su hemijska jedinjenja koja se u ljudskom telu stvaraju u stresu, imunskoj odbrani, povredama i velikom fizičkom opterećenju. U unutrašnje (endogene) izvore, tj. unutrašnje uticaje koji izazivaju povećano stvaranje slobodnih radikala u organizmu spadaju: stres, imunska odbrana, zapaljenski procesi, povrede, veliko fizičko opterećenje. U spoljne (egzogene) izvore koji izazivaju povećano stvaranje slobodnih radikala u organizmu spadaju: duvanski dim, lekovi, način ishrane, pojedina terapijska i okolna zračenja“, kaže doktorka Balać.

Nedostatak antioksidanasa u telu izaziva oksidativni stres. Ona objašnjava o čemu se tu radi i koje su njegove posledice.

„Oksidativni stres je stanje u organizmu u kome postoji neravnoteža između stvaranja slobodnih radikala i njihovog neutralisanja od strane antioksidativne zaštite organizma. Najčešće nastaje kada u organizmu postoji povećana produkcija slobodnih radikala i smanjena sposobnost organizma za njihovu neutralizaciju. Proces oksidacije je deo regulatornog biohemijskog funkcionisanja ljudskog organizma u procesu stvaranja energije koja nam je neophodna za život. Tokom ovih procesa stvaraju se slobodni radikali. Kada se poremeti ravnoteža u borbi između slobodnih radikala i antioksidanasa, tada se dešava rizik od nastanka bolesti.“

Koje namirnice obiluju antioksidansima

Zato je vrlo važno znati u kojim namirnicama ima antioksidanasa.

„Antioksidansi su vitamin C (paprika, citrusno voće, jagode), vitamin E (biljna ulja, koštunjavi plodovi, semenke i cela zrna žitarica), beta karoten (šargarepa, kajsije, bundeva), likopen iz paradajza, flavonoidi (soja, sočivo, grašak, kakao, crveno vino), indoli (brokoli, karfiol, kupus).“

A koja okvirna dnevna doza nam je potrebna – kako se pravilno unose antioksidansi?

„Kako živimo u vremenu koje obeležava stres i na poslu, i u urbanim uslovima življenja, naše dnevne potrebe za vitaminom C su povećane. Unos 200 do 500 mg vitamina C je optimalan. Unos vitamina C je najbolji kroz namirnice, 100 g paprike sadrži 190 mg vitamina C, pomorandže sadrže 55 mg vitamina C na 100 g, a limun 53 mg. Zatim, šaka koštunjavog voća, nerafinisano hladno ceđeno maslinovo ulje u salati zadovoljava naše dnevne potrebe u vitaminu E. Za fitohemikalije – biljne pigmente, vitamine 21. veka, (likopen, flavonoidi i indoli) koje su takođe antioksidansi, ne postoji preporučena doza. Ukoliko je neophodno da se navedeni elementi unose kao suplementi, savet uvek mora biti od strane lekara.“

Velika dilema u priči o antioksidansima je mogu li zaista da preveniraju bolesti - ima li opravdanja za tolike hvalospeve o njima o kojima stalno slušamo?

„Lajnus Pauling, koji je umro u 93. godini, dobio je Nobelovu nagradu za hemiju, dokazavši da je vitamin C jedan od ključnih elemenata koji nam obezbeđuje dobro zdravlje. Vitamin E je neophodan za lepu, zdravu kožu i za funkciju i drugih organa u našem organizmu. Navedene fitohemikalije takođe doprinose boljem zdravlju.“

Jesu li naša ulaznica za duboku starost?

A kad je neka bolest već tu - pomažu li antioksidansi u lečenju?

„Ukoliko je neko oboleo od određenih bolesti, pravilna ishrana je izuzetno važna. Ukoliko unosimo dovoljno voća, povrća, umerene količine žitarica, mleka i mlečnih proizvoda, mesa, jaja, ulja, doprinosimo očivanju zdravlja. Redovni obroci uz svakodnevnu umerenu fizičku aktivnost su put ka ozdravljenju i očuvanju narušenog zdravlja.“

Za kraj naša sagovornica otkriva jesu li zapravo antioksidansi naš put ka dugovečnosti.

„Put ka dugovečnosti je pravilna ishrana u kojoj će biti dovoljno antioksidanasa. Kada pogledate spisak navedenih namirnica, to nije teško postići. Ne treba se obazirati previše na sav stres koji svakodnevni život nosi, a uz redovne obroke prilagođene našim potrebama kupujemo ulaznicu za duboku starost.“

BONUS VIDEO: U frižideru devojke koja jede samo sirovu hranu