Anemija i stres

Autor: Radmila Marković

Stres je reakcija koju naše telo proizvodi kada se suoči sa bilo kojim zahtevom ili pretnjom. Anksioznost, hiperventilacija, pa čak i panični poremećaji su reakcije koje naše telo proizvodi na stres. Veruje se da stres utiče na metabolizam vitamina u našem telu, te ako je osoba pod velikim stresom njeno telo troši mnogo magnezijuma.

Stručnjaci navode da i od stresa i od anksioznosti, nivo magnezijuma u ​​telu može da dostigne minimalni nivo, uzrokujući blagu anemiju. Prekomerni stres ometa proizvodnju hlorovodonične kiseline u našem telu, što je važno za integraciju gvožđa i proteina. Stručnjaci tvrde da opadanje niva gvožđa u krvi vremenom može da prouzrokuje i smanjenje nivoa hemoglobina.

Anemija uvećava rizik od ankcioznosti

Jedna velika studija iz 2020. godine otkrila je da ljudi sa anemijom zbog nedostatka gvožđa imaju značajno veću učestalost i rizik od anksioznih poremećaja, depresije, poremećaja spavanja i psihotičnih poremećaja. Iako je potrebno još više istraživanja, naučnici ističu da su i ovo značajni doprinosi. Utvrđeno je da nedostatak gvožđa utiče na neurološko funkcionisanje i razvoj, uglavnom zbog njegove uloge u mnogim procesima u mozgu koji regulišu raspoloženje, emocije i psihološko ponašanje. Jedno istraživanje Evropskog časopisa za kliničku ishranu pokazalo je da je prosečan nivo feritina (skladišteno gvožđe) bio značajno niži kod depresivnih ljudi.

Ženama potrebno više gvožđa

Nedostatak gvožđa je jedan od najčešćih nedostataka hranljivih materija, koji pogađa oko 25 odsto ljudi širom sveta.
Ženama je potrebna više nego dvostruko veća količina gvožđa nego muškarcima (i više tokom trudnoće), ali jedna od pet žena u reproduktivnom dobu ima anemiju zbog nedostatka gvožđa, podaci su Nacionalnog instituta za srce, pluća i krv.

Inače, od anemije prema procenama SZO pati oko 10 odsto ukupne populacije na našoj planeti. Čak trećina žena u svetu pogođena je anemijom, 40 odsto trudnica i oko 42 odsto dece mlađe od pet godina. Smatra se da postoji više od 400 vrsta anemija. Većina njih su stečene, a postoje i određeni oblici anemije koji su nasledni, a nastaju usled genetičkih promena na određenim genima.

Najčešći razlozi za nastanak anemija su: nedostatak nutritivnih elemenata (gvožđa, vitamina B12 i folne kiseline), povećan gubitak eritrocita (krvarenje) ili razgradnja eritrocita (hemoliza), smanjena produkcija eritrocita u kostnoj srži, neželjena dejstva lekova.

Anemija zavisi od kontrole stresa

Anemiju ne treba ignorisati, već je treba otkriti i lečiti na vreme, jer nelečena malokrvnost može, kako tvrde stručnjaci, da dovede do preopterećenja srca i srčanih tegoba, da ima negativan uticaj na mentalne procese i demenciju i da trajno naruši zdravlje. Koliko je opasna zavisi od njene vrste, stepena, težine i brzine nastanka. Kako će se stres ispoljiti zavisi od više faktora – životnog doba, životnog stila, vaše konstitucije i predispozicije za određene bolesti.

Stručnjaci smatraju da se kontrolisanjem stresa može kontrolisati i anemija. Odvajanje vremena za opuštanje i dovoljno na pomoći će nam da se nosimo sa stresom.