Bar jednom mesečno svratim u neku second hand prodavnicu, ali ovo mi se nikad nije desilo.
Uvek sam za second hand. To smatram malom pobedom nad konzumerizmom, ali i uštedom i prilikom da iskopam neke krpice koje neće već nositi svi u gradu. I svaki put kad se ukaže prilika svratim bar da vidim šta ima, a obično izađem s povelikom kesom sva ponosna što sam kupila 10 kul stvari po ceni jedne majičice u nekom tržnom centru. Međutim, poslednji put, bilo je malo neprijatno u nekoliko momenata, koji jesu zanimljiv podsetnik na to gde živimo.
Svlačionica, ali nema frke, uđite
Prvi je nastupio baš kad sam izabrala pet stvari za probu. Samo pet možeš da uneseš u svlačionicu i, čak i da ne znaš, zaposlene u toj second hand radnji će ti napomenuti da treba da uzmeš drvenu tablicu s brojem koji predstavlja broj stvari koje si unela u svlačionicu i onda je okačiš da objaviš da je kabina zauzeta i povučeš zavesu da isprobaš tu odeću.
„Samo pet stvari“, ponavljala je jedna od radnica dok sam u donjem vešu skidala s ofingera jednu super žutu haljinu s plavim cvetovima. „A vi imate i malo više od pet stvari“, konstatovala je pre nego što je skoro skroz povukla zavesu kabine u kojoj sam stajala u najglupljem mogućem položaju. Da, u donjem vešu.
I bila sam malo zatečena, a možda i malo drska. „Ne, imam tačno pet stvari i sve ću ih pokazati ako me pustite da se obučem“. Ok, izvinila se posle.
Moja žuta haljina
Nego, ta žuta haljina je bila baš to što mi treba. I našla sam je na samom startu moje second hand avanture tog dana, što je nagoveštavalo jedan dobar šoping. I svako ko kupuje redovno u second hand radnjama zna da uglavnom imaju deo u kojem možeš da ostaviš rezervisanu odeću. Da je ne vučeš sve vreme sa sobom dok gledaš dalje.
I ostavila sam za početak tu žutu haljinu i par crnih bluza. Kad sam se vratila da dodam i onu na cvetiće, žuta nije bila tu. Pitam devojku koja radi za kasom, nema pojma. Verovatno je neko pokupio slučajno. Moju žutu haljinu.
Tražila sam je još malo po radnji, definitivno ju je neko pokupio. Izgleda da je nisam dobro rezervisala.
Ne bacati stvari po podu
Ostala sam tu još sat barem, već oguglala na glas zaposlene na kasi. „Popust danas 50% na naznačene cene“, dočekuje svakog ko uđe.
A onda se u jednom trenutku ton promeni.
„Molimo vas da ne bacate odeću po podu.“
I ja budem u fazonu koja je to ponižavajuća „molba“, pa zašto mora tako, pa nismo baš takve da bacamo ono što ne kupimo, ili da kad spadne s ofingera ne vratimo… I onda pogledam ispod stalka za odeću koju sam u tom momentu gledala i shvatim da ne kaže to bez razloga. Gomila stvari gužvala se ispod uredno okačenih bluza. Nažalost, žuta haljina nije bila među njima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
