Prestanite da mi govorite da se nasmejem i razmišljam pozitivno

Stav 29. maj 202119:25 > 19:59
Podeli:
promising ypung woman
Foto: Supplied by LMK / Landmark / Profimedia

"Što se malo ne nasmeješ, sigurno ćeš biti lepša" - verujem da su mnoge žene u nekom trenutku života čule tu iritantnu rečenicu.

Ta rečenica me nervira iz dva razloga. Prvo, osobi daje za pravo da zahteva od mene određenu emociju odnosno način na koji ću ja izgledati, što bih ipak volela da ostane isključivo moj izbor. A drugo, iza tih reči krije se mnogo veći problem – skrivena su očekivanja da žena uvek bude prijemčiva, topla i prijatna prema drugima (pre svega muškarcima).

A onda je tu i svepristuna filosofija pozitivnog razmišljanja i suludo obećanje da ćemo ponavljem nekakvih mantri prizvati ono što zapravo želimo u život, koja mi se duboko gadi.

Zašto ne želim da se nasmejem i budem pozitivna?

Nasmejana žena je najlepša – što je sigurno istina. Ali, problem nastaje kada shvatimo da žena mora biti nasmejna jer mora biti najlepša. A mora, jer se to podrazumeva od strane opšteprihvaćenih društvenih normi po kojima svi živimo.

Žena ne sme biti namrštena niti besna oko bilo čega, jer će onda iskočiti iz verzije koja je za nju zamišljena. A za mnoge zemlje sveta, ali i za mnoge muškarce, najidealnije bi bilo da žena uvek sve podnosi sa osmehom.

Gadni komentari na poslu i na ulici, vređanja tokom porođaja, lascivne poruke i nabacivanja, manja plata, preotimanje radnog mesta, neplaćeno trudničko odustvo, osećanje duboke krivice kada je zlostavljana i maltretirana – baš bi bilo lepo kada bi žene sve ovo ispratile sa širokim osmehom.

Foto: Supplied by LMK / IPA / IPA / Profimedia

Dovoljno je da odemo u šoping, da se našiminkamo i doteramo, onda najšire moguće nasmejemo i da ćutimo. Zašto se malo ne smeješ, jer ženi ne pristaje da se duri.

Desiće se ono najgore – posmatraćete kao ružnu, zlu, besnu feministkinju. A ti moraš da budeš lepa, jer je lepota tvoja najvažnija karta u životu. Međutim, pripazi – ako voliš svoje telo toliko da nosiš krop top ispod kojeg nešto „kipi“, nisi lepa, nego ne znaš da se obučeš. Lepa si isključivo ako pokriješ sve ono što muškom oku ne godi, a onda i nabaciš osmeh uz to. Inače ništa.

Sve to je usko povezano sa imperativnom pozitivnog razmišljanja, ničim izazvanog optimizma koji obećava prost recept za sreću. Na koji način?

Tako što svi autori glupavih naslova sa polica gde su knjige iz popularne psihologije obećavaju isto: uspeh. Uspeh je povezan sa tim nametnutim osmehom jer takođe mora preovladavati svakim aspektom vašeg života.

Uspešna karijera donosi mnogo para, uspešno majčinstvo decu koja su mali genijalci, uspešna veza muža s kojim se nikad ne svađate, uspešna linija znači da se nikad niste ugojili ni gram.

Svi znamo da nijedna osoba na ovom svetu nema sve od navedenog. Svi to znamo, a svi i dalje prihvatamo da živimo tu ružičastu fantaziju – na kojoj mnogi debelo zarađuju.

Ne može se osuđivati čista, prosta želja svakog ljudskog bića da bude srećno. Ali se može osuđivati način na koji se to eksploatiše.

Ja sam pesimista i nikada neću promeniti svoj način razmišljanja. Kada realno sagledate stvari, sve probleme kojima rešenje nije tako lako na vidiku, sve svoje mane i neznanja, sve ono što nikada nećete uspeti u životu, verujte, tako jako zasijaju one stvari koje vi zapravo jeste i možete.

Pesimizam, utučenost, a često i bes i nemoć, emocije su koje sebi dozvoljavam da osetim i proživim kada god naiđu. Pomažu mi da sagledam svet oko sebe onakvim kakav zaista jeste. Usudiću se da to kažem iako je svaka percepcija po pravilu sasvim subjektivna.

I radije bih tako – da budem namrštena kada se sve oko mene raspada, nego da glumim lažnu sreću jer ću tako da prizovem bolje sutra.

najčudniji znak
Sreda Adams; Foto:©Orion Pictures / Entertainment Pictures / Profimedia

Otvoreno mrzim i rečenicu „kakve su ti misli takav ti je život“, jer ipak mislim da kakav ti je život takav ti je život. I da, mislim da treba uvek biti spreman na najgore, a onda istrajno ploviti kroz blato u koje ćeš sigurno u nekom trenutku upasti.

Moram napisati i da pesimizam nije isto što i depresija – ukoliko ne možete da se izborite sa negativnim mislima koje nadolaze, potražite pomoć lekara. Nije sramota!

Najzad, odbijanje da mislim pozitivno ne znači da sam ja konstantno nesrećna osoba. Imam previše neverovatnih ljudi i neverovatnih trenutaka u životu da bi bilo tako. I zaista mislim da na ovom svetu postoji pregršt stvari koje su toliko lepe da te prosto preplave osećanjem čiste radosti.

Ali, negativne emocije imaju mesto u našem životu i ne dajte da vas patrijarhat i kapitalizam uvere da vam ne trebaju i da su loše. Dopustite sebi da budete tužni i namršteni – jer to je vaše duboko lično pravo za koje se vredi boriti.