"Besne žene će promeniti svet" - piše na transparentu koji je nosila jedna od učesnica protesta u Poljskoj, a čija je fotografija preplavila društvene mreže. Svakako, nije ovo prvi put da žene spasavaju svet, niti je zabrana abortusa jedina tema koja ih čini besnim.
Posted by Čuvari/ke vatre on Monday, 26 October 2020
Istorija je puna primera hrabrih, moćnih žena koje su dizale revolucije u pokušajima da isprave svetsku nepravdu. U trenutku kad su ženska prava ugrožena odlukom suda i kad je pogled celog sveta uprt u Poljsku – podsećamo na pet velikih ženskih marševa koji su pokretali, ali i dovodili do istorijskih promena.
Marš žena na Versaj 1789.
Francusku revoluciju izazvale su demonstracije koje su vodile žene 1789. Kako je cena hleba naglo rasla, gurajući porodice u siromaštvo i glad, oko 7.000 žena okupilo se u Parizu okupirajući gradsku skupštinu. Nakon što su ignorisane, pešačile su 12 kilometara do Versajske palate da bi se direktno obratile kralju Luju XVI. Pošto je i on oklevao da udovolji svim njihovim zahtevima, protest je postao nasilan i kraljevska porodica je bila prinuđena da se povuče u Pariz, podseća The Lily.
Parada za pravo glasa 1913.
Zagovornice ženskih prava početkom 20. veka nizale su proteste u borbi za pravo glasa. „Ženska nedelja“ u Velikoj Britaniji 1908. godine skupila je više od 250.000 ljudi kao dotad najveći protest u britanskoj istoriji, dok je parada ženskog glasačkog prava 1913. godine u Vašingtonu odjeknula kao prva demonstracija građanskih prava u glavnom gradu SAD i nametnula se kao taktika koju od tada koriste različite aktivističke grupe. Skup je održan dan uoči inauguracije predsednika Vudroa Vilsona, privukao je više od 5.000 žena iz cele zemlje i publicitet koji će voditi do pobede američki pokret za žensko pravo glasa.
Borba za ravnopravnost 1970.
Pola veka nakon što su žene stekle pravo glasa u SAD, 50.000 žena prodefilovalo je Petom avenijom u Njujorku – Ženski štrajk za ravnopravnost 1970. je uspostavio feminizam kao silu na koju treba računati i podstakao je demonstracije širom zemlje. Samo dve godine kasnije, u junu 1972. godine, usvojen je zakon koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola u obrazovnim programima. Odjeci su bili moćni – u oktobru 1975. godine, islandske žene organizovale su štrajk i protest koji je doveo do usvajanja zakona o ravnopravnosti polova već sledeće godine i napravio teren za pobedu Vigdis Finbogadotir na predsedničkim izborima 1980, čime je postala prva žena demokratski izabrana da bude šef jedne republike.
Marširanje za mir 1976.
Širom sveta žene su 1976. izašle na ulice s porukama mira upućenim ka naizgled nerešivim sukobima i stvarajući prekretnice u pokretima za zaustavljanje nasilja. Primer je severna Irska u kojoj su marševi 1976. privlačili na desetine hiljada ljudi, a organizatorke Beti Vilijams i Marejd Korigan dobile su Nobelovu nagradu za mir kao osnivači Severnoirskog mirovnog pokreta. U Liberiji 2003. godine, masovna akcija žena za mir udruživala je žene iznad etničkih i verskih podela, što je nateralo zaraćene strane da sednu i postignu dogovor kojim je okončan brutalni liberijski građanski rat.
Ženski marš 2017.
Marš žena u januaru 2017. bio je verovatno najveći jednodnevni protest u SAD i najveći globalni protest ženskih prava u istoriji. Sa stotinama hiljada ljudi koji su se okupljali u gradovima širom zemlje, učestvovalo je oko pet miliona Amerikanki, kojima se pridružilo više od 260 sestrinskih marševa u zemljama širom sveta. Marš žena najavio je novi globalni talas ženskog aktivizma koji je inicirao pokret #MeToo, a koji je prvi rezultat dostigao s istorijskim brojem žena koje se kandiduju za funkcije u svetu.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
