Kad vam netko kaže da ste budaletina, kako vam to zvuči?
Negdje tamo na Zapadu, to je uvreda. Pa čak ni u Zagrebu ti nije milo čuti da si budala, a kamoli budaletina.
Ali eto u Beogradu to je iz nekog razloga – vrhunski izraz prijateljstva i ljubavi. Bitno je u životu naime biti okružen budaletinama.
Prvi put sam shvatila poantu, kad mi je frendica rekla da izlazimo s nekim njenim prijateljima koji su vrhunske budaletine. Upitnik iznad glave.
Pa ne čini mi se baš obećavajuće – rekla sam ja. Ništa ne brini, baš su budale – odvratila je. Okeeeej.
Ispostavilo se da su ljudi zabavni, drugarski raspoloženi, sve se može. Jer kako bismo okarakterizirali budaletinu? Možda prvo treba napomenuti da to znači kompliment samo među prijateljima. Iznad svega to je netko zanimljiv i totalno se uklapa u tvoju vibru.
Kad izađeš s takvim likovima, znači da ćeš se provesti do kraja. To su oni likovi koji će te najgore ogovarati i postavljati kajle kad si s njima, ali braniti do smrti kad te nema. Oni koje samo pogledaš i sve je jasno. Oni kojima kažeš: e, je l’ idemo? A oni samo kažu: ajmo!
Vrhunske budaletine treba znati cijeniti i najveći je kompliment da i ti postaneš nečija budaletina. Jer budala naime ne poznaje spol i rod. Isto tako, ako se ti kao budala smuvaš s drugom budalom – to je kao da si našao svog goluba.
Potpuno je druga stvar kad budaletinom nazoveš nekoga tko ti nije drag. Jer to onda u tom slučaju znači da je ta osoba; seljačina, kretenčina, lopina, spodoba, debilčina, babetina, protuha, primitivčina, vucibatina, lopovčina, kreatura, štraca, lijenčina, konjina, ništarija, glupačica, nakaza, propalica, tuka, papčina…
Zato se nadam da ste našli svoju budaletinu. Ali onu s dobre strane. I vrhunsku.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
