Inteligencija se ispoljava u bezbroj oblika koji daleko prevazilaze ono što standardizovani testovi mogu da izmere. Ona se otkriva kroz različite načine na koje ljudi razumeju sebe i svet oko sebe.
Iako IQ testovi mogu da obuhvate određene kognitivne sposobnosti, oni ne uzimaju u obzir individualnu emocionalnu mudrost, kreativno rešavanje problema i društvenu pronicljivost. Najdublji oblici inteligencije pokazuju se kroz suptilna ponašanja koja odražavaju duboko razmišljanje i vrstu mentalne fleksibilnosti koja zaista obogaćuje život.
Dr Akšad Sindi za sajt Your Tango izdvaja četiri znaka da ste veoma inteligentni, a koja se neće videti na IQ testovima.
Radite drugačije, a ne teže
„Evo nečega što sam naučio kroz godine usavršavanja: kad god naiđete na prepreku koju jednostavno ne možete da savladate, odgovor je da pokušate drugačije, a ne da pokušate teže. Jedan popularan primer za to je izum Fosbury Flop u skoku uvis. Pre toga atletičari su koristili tehniku straddle, Western Roll, Eastern cut-off ili tzv. makazasti skok da bi preskočili letvicu. Ali kada je Dik Fosberi ušao u sport, potpuno ga je transformisao kroz eksperimentisanje. On je dugo u najboljem slučaju bio amaterski skakač uvis. Pokušavao je sve jače i jače, ali nije mogao da poboljša visinu svojih skokova. Njegovi treneri su mu govorili da možda sport jednostavno nije za njega. Međutim, Dik je bio odlučan da napreduje i postane jedan od najboljih. I tako, nakon što je dugo pokušavao sve teže, pokušao je drugačije. Eksperimentisao je.“
Umesto da skače preko letvice tako što je stomakom bio okrenut ka njoj, pokušao je nešto novo – skočio je leđima okrenut ka letvici.
„U početku je delovalo suludo. Njegovi treneri su ga molili da prestane da bude budalast. Ali kako je nastavio da isprobava ovaj novi pristup, na kraju se značajno popravio. Oborio je dotadašnje rekorde, a danas svaki atletičar na svetu koristi Fosbury Flop. On je zauvek promenio sport. Istina je da pokušavati teže može dovesti do malog, postepenog napretka koji se vremenom akumulira. Međutim, pokušati drugačije ili eksperimentisati može vam pomoći da prevaziđete prepreke i napravite značajne skokove u razvoju odjednom“, kaže dr Sindi.
Ali problem sa eksperimentisanjem je u tome što, ako radite samo onoliko koliko je nužno, nemate prostora za to eksperimentisanje.
„Na primer, ako moram da napišem 12 članaka mesečno da bih održao pristojan prihod i uradim tačno to, ne ostavljam sebi prostora za eksperimentisanje. Zato što znam da pišem samo 12 članaka i moram da se držim onoga što funkcioniše. Međutim, ako napišem 20 članaka kada mi je potrebno samo 12, mogu mnogo da eksperimentišem sa dodatnih osam članaka koje pišem“, kaže on i objašnjava:
• Eksperimentisanje može dovesti do prevazilaženja prepreka i značajnih skokova u razvoju.
• Ali psihološki sebi dopuštamo prostor za eksperimentisanje samo kada preduzmemo dodatnu akciju. To je zato što možemo slobodno da eksperimentišemo jedino kada se ne bojimo da će naš eksperiment propasti.
Zato dosledno eksperimentisanje, omogućeno obiljem akcije, može dovesti do izuzetnog rasta na duge staze.
Imate duboku samosvest
Većina ljudi ne poznaje sebe baš najbolje. I zato, čak i kada rade veoma naporno u životu, moguće je da rade na ciljevima koje zapravo uopšte ne žele da ostvare.
„Posledica je da mnogo tog vremena odlazi uzalud jer na kraju postignu nešto što im ne donosi nikakvo ispunjenje“, kaže on i daje primer iz svog života kako samosvest može da vam uštedi godine.
„Još od detinjstva sam želeo da studiram u inostranstvu. Zato sam na drugoj godini medicinskog fakulteta počeo da učim za US Medical Licensing Exam kako bih mogao da odradim specijalizaciju u SAD-u. Međutim, zbog određenih okolnosti, u to vreme nisam bio podoban za polaganje USMLE-a. Tada sam pomislio da ću raditi na tome da kasnije steknem uslove. U međuvremenu, da bih bio siguran, odlučio sam da se pripremim za indijske postdiplomske ispite. I to sam i uradio. Dao sam sve od sebe. Učio sam opsesivno mesecima i godinama — i bio sam potpuno spreman da briljiram na ispitu.“
Međutim, jednog dana je u kafiću sreo drugaricu iz detinjstva i ona mu je rekla da odlazi u Sjedinjene Države da tamo završi master studije. U tom trenutku je osetio ljubomoru jer je shvatio da je to ono što i on želi.
„Kasnije te večeri dublje sam analizirao taj osećaj ljubomore i zapitao se šta ja zapravo želim u životu. Posle mnogo razmišljanja shvatio sam da želim da studiram u inostranstvu zato što želim da doživim mnogo novih iskustava.“
Nakon mnogo sati unutrašnje borbe doneo je zaključak. Odlučio je da potpuno prestane da uči za indijski ispit i da počne da planira kako bi mogao da studira u inostranstvu.
„Trenutno sam spreman da izađem na PLAB u novembru ove godine — ispit koji će mi omogućiti da se bavim medicinom u Velikoj Britaniji. To je nešto što zaista želim u životu. Dakle, kao što vidite, sada jurim pravi cilj za sebe. Ali postojao je period kada sam mesecima i godinama jurio pogrešan cilj — i to svom snagom. Tada sam shvatio da vam samosvest može uštedeti godine života jer u suprotnom često završite jureći pogrešne ciljeve. Zato, ako želite da zaštitite svoje vreme (mesece, godine, pa čak i decenije), usredsredite se na to da upoznate sebe i svoje želje do najsitnijih detalja.“
Mnogo ulažete u učenje
Pre nekoliko godina bio je čvrsto protiv kurseva i koučinga. Pitao se zašto da plaća nekome drugom ako može sam to da shvati. Ali danas, kad god započinje nešto novo, uvek traži neki digitalni kurs na internetu od pouzdanog predavača.
„Na primer, nedavno sam uložio u Handstand i Flexibility pakete Metjua Smita jer želim da naučim stoj na jednoj ruci i da uradim špagu napred i u stranu. Sada shvatam da bih to mogao i sam da naučim. Mogao bih da savladam te veštine preko Jutjuba — besplatno. Međutim, moja namera ovde nije da uštedim novac. Važno mi je da nešto naučim pravilno i brzo — jer želim da u životu naučim mnogo različitih veština.“
Otkrio je da strukturisani digitalni kursevi od pouzdanih predavača mnogo više pomažu nego nasumičan, nepovezan niz Jutjub snimaka na tu temu. Oni pružaju prednost na samom početku učenja i razvijanja stručnosti što se na drugi način ne može postići.
„Zato bi uvek trebalo da ulažete u kurseve i koučing — naravno, ako to možete sebi da priuštite. Moj krajnji cilj u životu je da zarađujem dovoljno novca da imam slobodu da angažujem vrhunske svetske trenere za personalizovani koučing za svaku veštinu koju poželim da naučim. Do toga je dug put. Zato se za sada snalazim sa kursevima. Ali toplo preporučujem i vama da razvijete način razmišljanja tako da slobodno ulažete u kurseve i koučing.“
Više cenite doslednost nego intenzitet
Mnogi ljudi su u zabludi, obojenoj egom, kada je reč o intenzitetu. Bio je i on, priznaje.
Kad god bi takvi ljudi odlučili da krenu ka svojim ciljevima, birali bi da to rade punom snagom.
• Odluče da uče 10 sati dnevno.
• Odluče da imaju duge treninge u teretani šest dana nedeljno.
• Odluče da napišu sedam članaka u jednoj nedelji.
„Međutim, ne razumeju da se njihov intenzitet prilikom planiranja retko održava i tokom delovanja. Često na kraju urade manje nego što su odlučili. Čak i ako uspeju da urade onoliko koliko su planirali, nisu u stanju da to zadrže dugo vremena. A to se pretvori u nizove dana intenzivne akcije, isprekidanih sa mnogo, mnogo dana bez ikakve akcije. U poslednje vreme sam naučio da, iako intenzitet izgleda privlačno na kratke staze, doslednost uvek pobeđuje na duge staze. Uvek. Bez izuzetka.“
Planiranje sa fokusom na doslednost može izgledati ovako:
• „Počeću da učim dva sata dnevno — minimum. Održaću to do kraja semestra.“
• „Ići ću u teretanu četiri dana nedeljno — najmanje. Ali potrudiću se da to bude svake nedelje.“
• „Pisaću četiri članka nedeljno — a onda, kada uspem to da održim nekoliko nedelja, počeću da pišem više.“
Način razmišljanja usmeren na doslednost pobeđuje iz dva posebna razloga, kaže dr Sindi i objašnjava:
„Prvo, kumulativno i kontraintuitivno, doslednost često dovodi do većeg broja stvarno odrađenih sati nego nedosledan način razmišljanja zasnovan na intenzitetu. Drugo, dugoročna, dosledna akcija pruža stabilan mentalni okvir na kom možete nastaviti da ponavljate i eksponencijalno rastete. Mali ispadi nedosledne akcije ne dozvoljavaju vam eksponencijalan rast jer između njih postoje veliki razmaci.“
Zato preradite svoje instinkte tako da planirate za doslednost, a ne za intenzitet. Ne dozvolite da vam ego stane na put — i postići ćete više nego što je vaš ego ikada mislio da možete.
„Takođe, ne kažem da intenzitet nije važan. Jeste. Ali mora biti postepeno uklopljen kako bi se osiguralo da sve teče glatko. Evo kako to ide:
• Preduzimajte doslednu akciju nedeljama.
• Zatim malo povećajte intenzitet.
• Ostanite dosledni na tom nivou intenziteta nedeljama.
• Zatim ga povećajte još malo.
• Ponavljajte proces.“
Ako naučite da ovako radite sa svime što preduzimate, rezultati će biti prelepi, tvrdi.
„Umesto da razmišljate kako da uštedite vreme na maloj skali (u okviru nedelje), razmišljajte kako da uštedite vreme na velikoj skali (tokom decenije). Odgovori na ta pitanja mogu vam promeniti život.“
• Preduzmite više akcije nego što morate — tako da deo te akcije možete da posvetite eksperimentisanju bez straha od neuspeha.
• Upoznajte sebe do najsitnijih detalja. To osigurava da ćete svoje vreme i energiju ulagati samo u stvari koje zaista želite u životu.
• Uvek ulažite u početnu prednost. Sve možete da shvatite i sami — ali to zahteva mnogo vremena. Uložite u kurseve i koučing kod vrhunskih profesionalaca i nećete se pokajati.
• Preradite svoje instinkte tako da planirate život u skladu sa doslednošću, a ne sa intenzitetom. Doslednost omogućava stalno ponavljanje i samim tim eksponencijalni rast. Ako želite da dodate intenzitet u jednačinu, uvedite ga postepeno, korak po korak.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
