Bože, stvarno moram da počnem više da trčim.
Megan Sauer je novinarka portala cnbc.com, a nedavno je sa svetom podelila svoje nove navike.
Megan je bila inspirisana „klasom monaha“ Univerziteta u Pensilvaniji, koja se zapravo zove „Živeti promišljeno“. Od studenata se zahteva da „poštuju kodeks ćutanja“ i „uzdrže se od korišćenja svih elektronskih komunikacija“ tokom jednog meseca, piše na sajtu tog univerziteta.
Neki bivši studenti navode da se osećaju smirenije i oklevaju da se vrate društvenom i virtuelnom svetu, rekao je profesor Džastin Makdanijel u junu. Uzdržavanje od razgovora i tehnologije znači donošenje manje odluka. Monasi veruju da vas to čini mentalno dostupnijim za epifaniju, rekao je on.
“Želela sam da postignem taj nivo svesti, ali moj život zavisi od mog glasa i laptopa. Moj urednik je pristao na skraćeni probni period: ostala bih fizički i praktično ćutljiva od nedelje popodne do utorka popodne, tako da bi moj eksperiment mogao da pokrije vikend, radni dan od kuće i dan u kancelariji.”
Megan je bila zapanjena. Testovi ličnosti pokazali su da je ona od 94 do 98 procenata ekstrovertna, da konstantno žudi za komunikacijom, a da kada oseti neprijatnost, započinje razgovor ili ometa samu sebe društvenim mrežama i podkastima.
“To je verovatno znak da izbegavam druga osećanja, tako kaže moj terapeut. Ali tokom mog 48-časovnog života monahinje primetila sam nešto – bez telefona i drugih ljudi, bila sam svesnija svojih emocija, što mi je olakšalo da se oslobodim tri moje najopasnije navike koje su izazvane anksioznošću”, piše Megan.
Ovo su tri navike kojih se Megan oslobodila.
Smanjio mi se nagon da proveravam telefon svaki čas
U početku sam morala da isključim telefon i fizički ga stavim u fioku u drugoj prostoriji kako bih prestala da razmišljam o njemu. Nakon otprilike 30 minuta, “svrab” je nestao. Prestala sam da razmišljam o tome ko gleda moj Instagram stori.
Obično su mi potrebne nedelje da završim knjigu, ali sam te večeri pročitala 200 stranica knjige „Tom Lejk“ En Petčet.
Sledećeg jutra započela sam svoj radni dan od kuće, koristeći unapred odštampane transkripte istraživanja i intervjua da bih rukom napisala članak od 500 reči. Koristeći olovku, napisala sam dve verzije za manje od 40 minuta – vreme koje mi je obično potrebno da otkucam jednu priču. Odsustvo iskušenja da proverim telefon između svake rečenice ubrzalo je moje pisanje.
I moje pamćenje bilo je oštrije. Veći deo dana, kada mi padne na pamet ideja, moram da je izbezumljeno zapišem u svojoj aplikaciji za beleške ili je zaboravim za nekoliko sekundi. Umesto toga, pale su mi na pamet sjajne ideje nekoliko sati kasnije.
Kada se moj eksperiment završio, oklevala sam da izvadim telefon iz fioke, baš kao i Makdanijelovi učenici. Kao kompromis, sada više razmišljam o svom vremenu na društvenim mrežama.
Moj telefon zaključava moje društvene mreže nakon što ih kombinovano koristim jedan sat dnevno. Nekoliko puta sam pritisnula „Ignore Limit“, ali me notifikacije podsećaju. Blokirala sam pristup TikToku i Tviteru, sada poznatom kao X, pre 9 i posle 22 sata.
Tri nedelje kasnije, zaista se osećam manje emotivno vezana za telefon”, piše Megan.
Prestala sam da gledam TV i slušam podkaste
Kada postanem uznemirena – pre nego što to i shvatim – moje misli se množe i ubrzavaju. Osećam se preplavljeno jer bukvalno razmišljam o pet ili šest stvari odjednom.
Moj prvi instinkt jeste da zgrabim telefon. Slatki video pripitomljenog rakuna bi trebalo da me umiri, zar ne? Ali to nikada ne radi: moje društvene mreže su pune vesti i uticajnih ljudi na destinacijama koje nikada neću moći sebi da priuštim.
Jednom sam zamolila prijatelja da mi promeni lozinku za Instagram na nekoliko dana. Sedmodnevna pauza od Tvitera i TikToka smanjila je nivo depresije i anksioznosti u malom nasumičnom ispitivanju, otkrili su istraživači sa Univerziteta Bat sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu prošle godine.
Tri nedelje kasnije, zaista se osećam manje emotivno vezano za telefon.
Tokom 48 sati shvatila sam da nisam otišla dovoljno daleko. Bez televizije, podkasta, muzike ili slanja poruka, osećala sam se još bolje nego u pauzama na Instagramu.
Moja anksioznost se vratila kada sam se ponovo pridružila svetu. Pre nekoliko noći počela sam da uvežbavam neslaganje s prijateljem. Moj mozak je brzo registrovao druge nesigurnosti: da li je moj kolega mislio da je moja anegdota o teksas jaknama čudna? Bože, stvarno moram da počnem više da trčim.
Kada sam primetila pojačano brujanje mog unutrašnjeg monologa, isključila sam televizor, bacila telefon u fioku i otišla u šetnju. Skoro trenutno moje misli i rad srca su se usporili.
Prestala sam da se oslanjam na druge – i osećala sam se bolje
Sklona sam tome da tražim smernice i kada mi ne trebaju. Da li da kupim plavu ili narandžastu torbicu? Da li da pošaljem poruku svom bivšem dečku? Već znam odgovore, ali svejedno tražim od drugih da daju svoj doprinos.
Dodatni saveti mogu pomutiti moj sud. Neki od Makdanielovih učenika rade istu stvar, rekao mi je – i iako je traženje pomoći često važno, ne trebaju nam uvek drugi ljudi da nam govore kako da se osećamo.
„Morate naučiti kako da vam bude dosadno”, rekao je Makdanijel. „Ili sedite sa osećanjima besa ili tuge ili usamljenosti, a da ne tražite potvrdu za svoje emocije od prijatelja.”
Dok sam radila u tišini, neprijatne misli su i dalje dolazile i odlazile. Ali bez pozivanja nekoga da razgovaram o svakoj od njih, prošli su brže i manje bolno. Mogla sam da pratim svoje mentalne korake da utvrdim zašto sam uznemirena ili da li sam uopšte bila uznemirena.
Počela sam da idem u šetnje bez svojih AirPod slušalica skoro svakodnevno. Pomaže mi da procenim kako se osećam, čak i ako je to samo kratka šetnja do kafea. Jednom ili dva puta nedeljno kažem prijateljima da mogu da koristim Facetime samo nekoliko minuta, tako da mogu da iskoristim vreme posle posla da se tiho restartujem.
Često u tim šetnjama razmišljam o nečemu što mi je Makdanijel rekao ranije ove godine o taoističkoj koncepciji vode: „Ako bacite prljavštinu u vodu i samo sačekate, prljavština će se sleći na dno i voda ostaje bistra.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
