Ovo je iskrena ispovest čoveka koji je dugo radio posao koji nije voleo i ostao u braku koji se ugasio.
Džošua Mejson je bivši policijski detektiv i lider u javnoj bezbednosti koji je postao pisac. Ovo je njegova priča.
„Mogao sam samo da gledam kako mi život gori u plamenu. Moja karijera od skoro 13 godina je nestala. Tu se čak ni ne računaju dve godine koje su mi bile potrebne da dobijem taj posao. Oh, i moj brak koji je trajao isto toliko vremena je gotov. Ko bi mogao biti odgovoran za sav taj haos? To sam bio ja.
Prethodne dve decenije su bile lagane, ili je barem tako izgledalo. Bio sam tip koji je držao svoj život pod kontrolom. Ipak, nevolja je uvek vrebala, jednostavno nisam mogao da je vidim.
Kada sam imao 22 godine, doneo sam dve odluke koje su promenile tok mog života. Odluke za koje sam bio premlad da donesem, a roditelji su nežno pokušavali da me usmere. Uprkos njihovim naporima, odlučio sam za koga ću se venčati i kojom karijerom ću se baviti.
Godinu ranije sam se prijavio da postanem državni policajac. „Trooper“ je otmeno zvanje za policajca koji može biti dodeljen bilo gde u državi. Na moje iznenađenje, prihvatili su me i rekli da spakujem kofere.
Živeo sam i trenirao na njihovoj akademiji šest meseci. Sa šestomesečnim odsustvom koje je stizalo, moja devojka i ja smo odlučili da se venčamo pre nego što sam otišao. Moja akademija je počela u julu, a venčali smo se u junu – samo mesec dana pre.
Gledajući unazad, početak braka odlaskom vas ne vodi na put uspeha. Moja karijera policajca je brzo zauzela najveći deo mog vremena. Posle nekoliko godina sam postao detektiv i nekoliko puta sam unapređen. Radio sam 60 sati većinu nedelja.
Posao me je progutao. Brak je patio kako nisam očekivao, i postali smo dve potpuno različite osobe. Godine su se vukle. Nisam bio srećan, ni na poslu ni u braku.
Nešto je moralo da se promeni. Napuštanje moje karijere bilo je skoro nezamislivo. Radio sam to skoro trinaest godina i smatrao sam to svojom jedinom veštinom. Ako dam otkaz, šta bih dođavola radio? To nije bio samo moj posao, postao je moj identitet. Pomisao da napustim brak mi je bila užasna.
Jedina stvar koja je bila strašnija od prekida karijere i braka bila je da ostanem u tome. Usledile su godine samoistraživanja, savetovanja i previranja dok sam prolazio kroz promene. Ostao sam na istom polsu i u braku sve do jednog dana kada jednostavno više nisam mogao.
Posle skoro trinaest godina, sve sam ostavio. Iselio sam se iz svog doma i napustio posao. Bilo je haotično, bolno, zastrašujuće i ponižavajuće. Dok ovo pišem, prošlo je sedam godina. Odlazak je bio najteža stvar koju sam ikada uradio, ali me je naučio bezbroj lekcija. Evo deset najvrednijih.
Razgovori koje sam izbegavao bili su oni koji su mi najviše trebali
Najveći faktor moje nesreće bio je nerešen sukob. Moja bivša i ja smo imali potpuno različite navike trošenja. Umesto da otvoreno razgovaramo o tome i radimo na kompromisu, mi smo to ignorisali.
Pitanje troškova bilo je stalni izvor napetosti. Imali smo i drugačiji pogled na naše porodice. Moja bivša nije imala skoro nikakav kontakt sa njenima, dok sam ja uživao da provodim vreme sa mojima. Tenzija je rasla sa svakim porodičnim okupljanjem. Sada razgovaram o napetostima koje osetim da dolaze, i to ih sprečava da se zagade.
U odnosu nema sitnica
To kako radim „male stvari“ je „velika stvar“. Velike stvari su samo deo duge veze. Većina toga će biti male stvari. Prestao sam da obraćam pažnju na svoju bivšu kad sam bio kod kuće. Prešao bih odmah na čitanje knjige ili skrolovanje na svom telefonu. Ignorisao sam poruku koju mi je poslala – draže mi je bilo nešto drugo nego da imam interakciju s njom. Bavite se malim stvarima svaki dan, a nagrade će biti ogromne.
Stižite na vreme
Ne postoji lakši način da pokažete ljudima da ste pouzdani, pouzdani i poštovani nego da stignete na vreme. Zakasnite i poslaćete suprotnu poruku. Pustio sam da slučajevi s posla imaju prioritet u mom životu, što je značilo da sam redovno otkazivao i propuštao planove kod kuće. Bio sam nepouzdan. Sada ću stići dva sata ranije pre nego da zakasnim dva minuta.
Moji strahovi su prenaglašeni
Kada sam napustio posao, bio sam prestravljen da ću biti nesrećan, slomljen i neći imati smisao. Moj strah od napuštanja braka bio je još gori, ali je imao mnogo istih korena. Mislio sam da sam neuspešan i bez opcija.
„Više patimo u mašti nego u stvarnosti“ — Seneka
Ni jedan od tih strahova se nije pokazao istinitim. Nije bilo lako, ali moj svet se nije završio onako kako me je moj um ubedio da hoće. Na kraju sam bio srećniji, ispunjeniji i sa novootkrivenim osećajem svrhe. Život je postao bolji.
Promena nije mogućnost – to je garancija
Da li ste vi osoba kakva ste bili pre pet godina? Sumnjam. Naučili ste mnogo, pogrešili u nekim stvarima i verovatno ste imali uspehe koje niste ni primetili. Promena dolazi i možete je prihvatiti ili se boriti protiv nje. Promena nije opciona, ali način na koji se menjate jeste.
Tada to nisam shvatio, ali sam se žestoko borio protiv promena. Posao detektiva me je mučio, ali nisam uspeo da to prihvatim. Umesto da pređem na novu ulogu, ostao sam sve dok jedini lek nije bio prekid te karijere.
Prijatnost i neprijatnost su dve strane istog novčića
U mojoj prirodi je da tražim utehu. Ali ako mi je predugo prijatno, počinjem da težim rastu. Rast dolazi od činjenja stvari koje smatram neprijatnim. To je ciklus koji tada nisam prepoznao. Predugo sam ostao u zoni udobnosti. Bio sam na autopilotu. Radio sam posao koji sam dobro poznavao i onda odlazio kući u svoj poznati život. Sada u životu imam mešane cikluse rasta i udobnosti.
Ja sam autor svoje priče
Moj brak je bio nesrećan, ali sam izabrao da budem u njemu. Baš kao što mi rešavanje slučajeva i hapšenje loših momaka nije bilo ono što mi je trebalo, iako sam se time bavio i ostao pri tome. Računao sam da će me supruga ili karijera učiniti srećnim. To nije bila njihova uloga. Karijera i bračni partner mogu dopuniti sreću, ali je ne mogu dugoročno stvarati. Ja pišem svoju priču i samo ja mogu da odlučim da li je ona srećna. To nije grupna priča.
Cena nečinjenja je veća od cene loše odluke
Kada imate dva izbora i izaberete pogrešan, učite i idete dalje. Tako život funkcioniše. Kada imate dva izbora, ali izbegavate bilo koji, uvodite treću opciju. To je podrazumevana odluka. Um oprašta loš izbor mnogo brže nego što će oprostiti ako ste previše uplašeni da biste napravili bilo kakav izbor. Pošto nisam izabrao da krenem napred, moj brak je postao složeniji. Kupili smo kuću koju smo morali da prodamo. Uzalud smo izgubili vreme. Vreme koje smo mogli da iskoristimo i nastavimo sa svojim životima.
Gubljenje vremena je mnogo gore od rasipanja novca
Razvod je bio skup i demorališući. Takođe je trajao više od godinu dana. Znao sam koliko će biti skup i to je jedan od razloga zašto sam ga izbegavao. U roku od nekoliko godina, vratio sam novac. Vreme je, međutim, zauvek izgubljeno. Izračunao sam cenu razvoda i previše sam razmišljao o tome šta ću uraditi. Da ne spominjem to da bi troškovi samo rasli što sam duže čekao.
Nikada nemojte ignorisati glas u svojoj glavi
Možda to nazivate intuicijom, osećajem u stomaku. Bez obzira na to, imao sam ga mnogo pre nego što sam poslušao šta mi govori. Umesto toga, racionalizovao sam ignorisanje. Taj glas ili osećaj će vam reći stvari koje ne želite da čujete. Poslušajte. Glas mi je rekao da posao detektiva nije ono što želim da radim do kraja života. Takođe mi je govorilo da je moj brak gotov. Priznanje tog glasa uštedelo bi dragoceno vreme i bol u srcu.
Put koji je vodio do ovog teksta bio je pun neočekivanih zaokreta i padova. Zahvalan sam na tome. Lekcije koje sam naučio oblikovale su me u ono što sam danas. Retki su trenuci u životu kada je najbolji put napred ako znate da mostove iza sebe ne možete ponovo preći. Ja sam mostove spalio.“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
