Život u vreme pandemije virusa kovid-19, svetske ekonomske nestabilnosti i ratova doprineo je povećanju neizvesnosti svakodnevnog življenja, povećanom strahu, strepnji i brizi šta će biti sutra. Prema dostupnim podacima za prošlu godinu usamljenost i stres predstavljaju dve najveće pretnje za čovekovo zdravlje.

Svi gore pobrojani faktori kada se ukrste sa ličnim strahovima, nesigurnostima i brigama mogu voditi jednom stanju koje je nazvano hronični stres, a koji je Svetska zdravstvena organizacija još pre nekoliko godina označila kao ,,najopasniju epidemiju 21. veka“.

Brz tempo života, visoki zahtevi na poslu, odgovornost prema porodici, socijalni život i uklapanje u današnja očekivanja i okvire ostavljaju malo vremena da se svako od nas bavi sobom.

Nagomilano nezadovoljstvo i malo vremena za sebe

Stručna literatura kaže da je stres prirodna pojava koja se događa onda kada organizam čoveka pokušava da se prilagodi nekoj životnoj situaciji, nevolji, izazovu ili događaju. Svaka neprilagođena reakcija organizma koja nastaje kao rezultat upravo tih pokušaja prilagođavanja manifestuje se jednako i na psihičko i na fizičko zdravlje čoveka.

Zato u moru aktivnosti i brzog tempa života treba naći ,,izduvni“ ventil. Treba naći aktivnosti za sebe koje umiruju, relaksiraju i opuštaju. To može biti neka vrsta sporta, izlazak u grad sa prijateljima, putovanje ili gledanje omiljene serije.

Osećaj nezadovoljstva može se smanjiti ako se napravi plan koji podrazumeva i vreme za sebe i stvari koje volite. Briga o sebi je važna.

Visoki zahtevi i očekivanja koja dolaze sa radnog mesta

Više nego ikada u javnosti se govori o atmosferi i uslovima na radnom mestu koji mogu biti okidači različitih stanja kod čoveka, od blage uznemirenosti i nezadovoljstva pa sve do prezasićenja i burn out-a.

Preopterećenost zahtevima, visoka očekivanja nadređenih, manjak radne snage i resursa, prekovremeni rad, loši međuljudski odnosi mogu biti dodatni okidači.

Ako negde postoji kombinacija više faktora to može stvoriti jak otpor za odlazak na posao.

Iako je promena posla u većim gradovima pristupačnija nego u manjim, to nije uvek laka odluka. Zato treba razmotriti mogućnosti da se aktuelna sitaucija stabilizuje.

Finansijska nesigurnost

Nedostatak novca ili njegova nedovoljna količna za neke osnovne potrebe oduvek je bila uzročnih raznih briga. Sada je to možda i više nego ranije izraženo ne samo kod ljudi koji nemaju prihode ili su oni minimalni već i kod onih zaposlenih koji imaju prosečnu platu. Porastu cena doprinela je upravo aktuelna ekonomska nestabilnost, ratovi, globalni svetskih koflikti i sl.

Samim tim kontrola nad rastom cena osnovnih namernica i usluga bez povećanja plata je stvar na koju generalno kao pojedinici ne možemo uticati. To su polja nad kojima nemamo kontrolu a koja i te kako utiču na naš svakodnevni život.

Iz meseca u mesec brige mogu rasti i obuhvatiti strepnju da li se mogu pokriti troškovi stanovanja, rata za kredit, osnovne namernice, dečje potrebe…

Da li takvo hronično stanje može voditi ka depresiji?

Akumulacija horničnog stresa može voditi ka daljem razvoju simptoma kako na fizičkom tako i na mentalnom planu. Osim što ugrožava naš imuni sistem mogu se razviti i neki oblici anksioznosti i depresije koji bitno utiču na svakodnevni život.

Kako u tom slučaju sprečiti i kako pobediti depresiju? Pre svega, brigom o sebi.

Redovne šetnje, odmor i kvalitetan san uz izabalansiranu ishranu i obavljanje prijatnih aktivnosti mogu biti načini kako pobediti depresiju u početnoj fazi.

Ipak u nekim slučajevima briga o mentalnom zdravlju je složenija i načini kako pobediti depresiju koja traje i ima dalekosežnije posledice po svakodnevi život jeste pitanje kojim treba da se bave stručna lica.