Iako psihoterapija može biti od velike pomoći, može biti i pomalo čudna i neprijatna, posebno za ljude kojima je teško da se otvore i ne vole da dele svoja osećanja. Čak i kada ste otvoreni, razgovor sa nekim ko je stranac može delovati zastrašujuće, na sreću, stigma povezana sa psihoterapijom polako se ruši.
Sve više ljudi odlučuje da poseti psihoterapeuta da bi poradili na sebi i možda rešili neke unutrašnje probleme. Potrebna je dobra volja sa obe strane, ali – da li postoji nešto što ne bi trebalo da kažete na ovim sastancima ili nešto što psihoterapeuti ne vole da čuju? Najvažnije je biti iskren, ali postoji nekoliko rečenica koje možda nemaju najbolji efekat na sam proces, iako same po sebi nisu loše, piše Pure Wow.
„Potpuno se slažem.“
Naravno, poželjno je da na ovim sesijama postoji saglasnost i da svima bude prijatno, jer je to jedini način da se napreduje. Međutim, ako pacijent prihvati sve što terapeut kaže bez diskusije i bilo kakve kritike, to može dovesti do opuštanja i stagnacije. Postoji šansa da vam nečiji stil terapije potpuno odgovara, ali ako postoji nešto što vas muči, bolje je to istaći nego ćutati. Takođe je u redu ako vam neko jednostavno ne odgovara, u tom slučaju treba da potražite drugog psihoterapeuta.
„I vi biste učinili isto, zar ne?“
Kao i u svakoj drugoj vezi, niko ne sme da stavlja reči u usta i unapred pogađa kakvo je njihovo mišljenje. Psihoterapeut će vam sigurno reći šta misli o situaciji ili postupku, ali nema potrebe da se izjednačavate sa njim ili njom, jer je to vaš život, a ne njihov. Ovo je direktno povezano s činjenicom da se u takvoj situaciji osećamo ranjivo i zato pokušavamo da igramo na kartu identifikacije i pozitivne povratne informacije. Poverenje treba graditi polako i pažljivo.
„Kaži mi šta da radim.“
Uloga psihoterapeuta je da pomogne pacijentima da se osećaju jače i imaju više samopouzdanja nego kada su prvi put ušli u njegovu ordinaciju. Oni nisu neko ko bi trebao upravljati našim životima, niti donositi odluke umesto nas. Nikada ne biste trebali biti toliko isključeni iz svog života da mislite da bi neko drugi to bolje prošao, samo treba da poslušate opšte savete i ponašanje i zajedno ćete doći do mogućih uzroka problema. I vaše reakcije zavise isključivo od vas i od toga koliko ste u međuvremenu napredovali.