Ne znaju koliko ne znaju.
Svako od nas zna bar nekog ko se muči sa određenim psihološkim problemima, na duže ili kraće staze, uspešnije ili manje uspešno. A kada se postavi pitanje pomoći, kao pečurke niknu „stručnjaci“ koji sa interneta nude jednostavna i brza rešenja. Čini se da je lažnih psihologa nikad više.
Veliku pažnju nedavno je privukla Ana Ranković koja se predstavlja kao terapeut, kouč, mentor, NLP trener, a bavi se „čišćenjem blokada, buđenjem potencijala i spiritualnim postavljanjem ciljeva, uz lični razvoj i prosperitet“. Pritom, kako stoji na njenom sajtu, cena reset programa ličnog razvoja je 81.000 dinara. Kako stoji u radnoj biografiji Ane Ranković, ona zapravo ima diplomu iz – dizajna.
Treba da radiš na sebi Keslarka 🤣🤣🤣🤣 ja sam tako otvoren za nova znanja, i jelte danas sam saznao da je biti ograničen navika 🤗 Plati kurs, ne budi depresivna nesrećnica 🫶 pic.twitter.com/XTucC3soIy
— Guillaume Fontaine (@LeksoSajcic) September 13, 2022
Ona u svom videu na TikToku, između ostalog kaže da je biti nesrećan i depresivan navika.
Veliku prašinu digao je i Instagram nalog Psihologija nuticionizma. Osoba koja je bila iza tog profila predstavljala se kao psiholog specijalizovan za probleme u vezi sa prejedanjem. Onda se ispostavilo da dotična osoba nema odgovarajuće akreditacije za taj posao. Internetom su se širile tvrdnje onih koji su koristili ili tražili njene usluge da ona nikada nije završila ni osnovne studije psihologije, kao ni krediblnu specijalizaciju.
Nedugo potom nalog je ugašen, ali novi slični kao da niču svakodnevno.
Onda lako možete da naiđete, recimo, na energetskog psihologa koji će za samo toliko i toliko para da vam brzo i lako reši sve probleme. A možete i da sami kroz kurs postanete sertifikovani praktičar energetske psihologije – za 1.000 evra.
„Energetski terapeut postoji samo u nečijoj glavi. Akreditovan na papiru u ovoj državi ne postoji. To su marketinški potezi kreirani da privuku ljude dok ne kupe takvu uslugu, nakon čega nemamo predstavu šta se dešava“, kaže na sve to psihološkinja Snežana Milutinović, direktorka Centra za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije.
Sve se vrti oko novca
Među svakakvim „stručnjacima“ na internetu bilo je i onih koji su govorili da postporođajna depresija ne postoji, da je period kad beba dođe sam po sebi lep i da su mame danas razmažene.
„Lažni psiholozi najčešće umanjuju težinu i značaj problema kako bi izgledali trivijalno i rešivo, nakon čega oni nude svoje ‘instant’ usluge za novac koji ćete dati. I onda nude rešenja i za postporođajnu depresiju i za brojne druge ozbiljne probleme. Na primer, u zadnje vreme često viđam kvazipsihološke usluge koje ‘najefikasnije’ rešavaju bolesti zavisnosti. Poenta je da sve te probleme predstavljaju kao mnogo manje značajne i rešivije nego što realno jesu. Na taj način neko oseti olakšanje, ali i stekne uverenje da postoji čarobni štapić kojim će neko sasvim lako rešiti taj problem. I nakon toga neminovno sledi razočaranje, a neretko i produbljivanje problema kod osobe. Pored toga, njihov narativ je uvek u pravcu onog što predstavljaju kao sliku ‘života kako on treba da izgleda'“, kaže Snežana Milutinović.
Tako osoba koja to vidi lako može da pomisli da joj nije ništa ozbiljno i da će taj „stručnjak“ sve da sredi prečicom.
Najvažnije osnovno obrazovanje
I kako onda čovek da zna kome da se obrati, odnosno koga da izbegava u slučaju da mu treba pomoć?
„Jako je važno pitanje osnovnog obrazovanja tih ljudi. Mnogi se predstavljaju kao psihoterapeuti, psihosavetnici, energetski terapeuti… Kvazipsihološke ‘metode’ nemaju osnove ni u naučnoj, ni u stručnoj, ni u profesionalnoj praksi. Zato pitajte šta je taj neko po primarnom obrazovanju. Za bilo koji tip psihoterapijskog rada nadležni su psiholozi, psihijatri, socijalni radnici i osobe iz srodnih struka koje se bave mentalnim zdravljem i prošli su dodatne (višegodišnje) obuke. Ako preko puta vas sedi neko npr. ekonomske struke, treba da se zapitate kako takva osoba može da vam pomogne sa vašim psihološkim teškoćama, ma kakve kurseve da je završila. Da li biste došli kod psihologa za knjigovodstvene usluge?“
Naša sagovornica ističe da postoje metode koje u kratkom roku i u specifičnim situacijama mogu da nam stvore doživljaj da nam je od toga bolje. Ali…
„Održive psihološke promene traže sistemska rešenja, što jeste relativno dugotrajni proces, koji uvek, i bez izuzetka, traži poznavanje ukupnog funkconisanja ličnosti. Ali šta ako nešto krene naopako? Šta će onaj sa kursom od tri meseca ako klijent najavi suicid na takvoj ‘terapiji’?“
Kad je neko, recimo, psiholog, on to uglavnom i istakne u svojoj radnoj biografiji.
„U svemu je važno znati i da psihoterapeut nije zvanje nego usluga. Psiholog, psihijatar, socijalni radnik su zanimanja. Novi predlog nacrta zakona o psihološkoj delatnosti bi trebalo u nekoj meri da reguliše i ovu oblast. Pritom, trenutno, ako rešite da tužite nekog lažnog psihologa za štetu koju vam je naneo jer se, recimo, osećate gore otkad idete kod njega, teško je dokazati štetu koja nije fizička, a i nemate tzv. ulazne parametre kao dokaz, tj. nedostaje vam procena stručnog lica kakav je bio kvalitet vašeg psihološkog funkcionisanja neposredno pre nego što ste započeli takav ‘tretman’.“
I zato treba dobro paziti.
„Strašno je što ti ljudi uglavnom i ne znaju da čine gore, da ono što rade daleko prevazilazi okvire njihovog kursa.“
Zato Snežana Milutinović napominje da ne treba nasedati na ono što vidite na društvenim mrežama. Raspitajte se kod koga biste išli po pomoć ili zamolite osobu od poverenja da to učini za vas.
„U rešavanju psiholoških problema ne postoje instant rešenja. Potreban je brižan, studiozan rad i, ako ga vodi stručno lice, dešavaju se promene koje su za osobu funkcionalne i održive.“
Roditelji laka meta
Poseban segment u ovoj priči su lažni stručnjaci koju daju savete o roditeljstvu, a roditelji u želji da budu savršeni, neretko nasednu.
„Roditeljstvo je uvek izazov, a posebno danas kada roditelji bazično pokazuju visoku nesigurnost, a onda često i tragaju za osećajem sigurnosti na internetu. Onda oni obično prihvate modele u kojima se osete najlagodnije i koje mogu da uklope u svoj postojeći životni stil ili dotadašnje obrasce roditeljstva. Sve manje se vode biološkim instinktom ili osluškivanjem psiholoških potreba. Na račun toga se sve više trude da dođu do ‘stručnih’ mišljenja kako da se ponašaju prema sopstvenom detetu. I to je trenutno ogromno tržište za kvazipsihologe koji podilaze roditeljima i ‘idealnom detetu’ koje treba da stvorite.“
Razorni negativni uticaj na LGBTIQ+ osobe
Takođe, otkako je počelo da se govori o Evroprajdu u Beogradu, sve je više „stručnjaka“ koji iznose svoje mišljenje o pripadnicima LGBTIQ+ zajednice.
Samo jedan primer je doktor Borislav Antonijević koji je nedavno kazao da je homoseksualnost bila i ostala bolest, uprkos tome što je Svetska zdravstvena organizacija još pre 32 godine homoseksualnost uklonila iz Međunarodne klasifikacije bolesti, odnosno skinula sa liste mentalnih bolesti.
Iz Društva psihologa Srbije imaju jasnu poruku tim povodom.
„Pravno regulisanje istopolnih zajednica donosi direktne psihološke dobrobiti LGBTIQ+ osobama i njihovim porodicama, zbog čega Sekcija za psihologiju seksualne orijentacije i rodnu različitost snažno podržava usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama. Kao psihološkinje i psiholozi, godinama smo svedočili razornom negativnom uticaju koji je društvena isključenost i stigmatizacija LGBTIQ+ osoba imala na njihovo mentalno zdravlje. Donošenje Zakona o istopolnim zajednicama je samo jedan, ali značajan korak ka tome da kao društvo unapredimo uvažavanje i poštovanje LGBTIQ+ osoba i njihovih porodica. Zbog svega toga snažno podržavamo što hitnije donošenje i sprovođenje ovog Zakona.“
Kad se sve sagleda, šteta koju kvazistručnjaci i lažni psiholozi mogu da naprave je ogromna.
„Kod kolega dolaze ljudi posle tih ‘terapija’ sa još dubljim problemom. Kažu – ako mi nešto ovako jednostavno nije pomoglo, a ovde piše da je pomoglo tolikim ljudima – meni onda nema pomoći. Ili – ako ja posle svih afirmacija nisam došla do partnera kakvog sam zamislila, da li sam vredna ljubavi? Za stručnjake je prilično teško kad započinju rad sa nekim ko je prošao ‘terapiju’ kod lažnog psihologa jer mu je glava puna netačnih i iracionalnih premisa o tome kako promene treba da se dešavaju, kakav život treba da se živi i sl.“
U svemu je dobro znati šablon po kom se prepoznaju lažni psiholozi.
„Njihove ključne reči i fraze su ‘jednostavno’, ‘lako’, ‘videćete da će vam brzo biti bolje’, ‘drugi će odmah primetiti promene u vama’, ‘ovu metodu su prošle na hiljade ljudi i svima je bilo bolje’… Lažni psiholozi su ljudi koji su sami sebe akreditovali u svojim organizacijama. Napr. neko osnuje ‘školu’ registrujući se kao organizacija, onda u toj svojoj školi ‘akredituje svoj metod’, pa sam sebi izda ‘licencu’… A ko je to objektivno i stručno i na osnovu čega procenio, odobrio, gde su recenzije…? Sami sebe obučavaju i akredituju na osnovu tri kursa. Najopasnije je što lažni psiholozi uglavnom i ne znaju koliko ne znaju i koliku štetu mogu da naprave. A onda iz tog neznanja lako i nabeđeno nude usluge.“
BONUS VIDEO: Levoruki ljudi
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
