Način na koji reagujete na životne borbe važniji je od samih borbi.
Svi težimo boljem životu, tražimo više mira i sreće. Ipak, život neizbežno donosi izazove. Možda prolazite kroz bolan razvod, gubitak posla, gledate voljenu osobu kako pati ili se suočavate sa sopstvenim zdravstvenim problemima koji plaše. Takvi trenuci su nesumnjivo teški, ispunjeni strahom i neizvesnošću.
Možda deluje da je teško to prihvatiti, ali evo ključne perspektive: konkretne okolnosti kroz koje prolazite, ma koliko bile teške, nisu glavni faktor vašeg unutrašnjeg mira. Ono što zaista ima značaj jeste kako se nosite sa tim izazovima, piše Psychology Today.
Reakcija na izazov
Prirodno je da pokušavamo da rešimo probleme. Ulažemo energiju u traženje rešenja i pronalaženje načina da poboljšamo situaciju. To je normalno. Međutim, dublji put ka miru, posebno u teškim vremenima, uključuje prihvatanje. To je sposobnost da kažete: „Prihvatam ovaj izazov, ovakav kakav jeste, upravo sada. Možda ne mogu da ga rešim odmah – ili ikada – i to je u redu.“
Taj poslednji deo je najteži. Opiremo se nepravdi i borimo protiv nepoželjne stvarnosti. Ali izazovi su univerzalni. A šta razdvaja one koji kroz teškoće prolaze sa unutrašnjim balansom od onih koje ona slomi? Osoba koja pronalazi mir i dalje nastoji da poboljša stvari kada može. Ali presudno je to što, kada prepozna da se u ovom trenutku ništa više ne može učiniti, ona prekida unutrašnju borbu. Odmara. Prihvata.
Prihvatanje nije odustajanje
Prihvatanje nije pasivno odricanje niti znači da prestajemo da se trudimo za budućnost. To znači da odmah prekinemo unutrašnju borbu koja nema svrhu. Reč je o tome da preusmerite svoju dragocenu energiju sa brige i opsesije na to da uvidite lepotu i male radosti koje uvek postoje paralelno sa bolom.
Intenzivna patnja često dolazi iz potrebe za pravednošću, iz molbi za olakšanjem. Ta borba je iscrpljujuća i unapred izgubljena. Da bismo pronašli mir, moramo prestati da se fokusiramo na ono „kakve bi stvari trebalo da budu“ i da kažemo „prihvatam ovaj trenutak.“
Možda se pitate: „Ali kako da prihvatim ovaj gubitak? Ovu bolest? Ovu neizvesnost?“ Upravo su to najteži trenuci. Ipak, čak i tada, prihvatanje je moguće – i duboko korisno. Ono ne isključuje buduće delovanje. Ali u ovom trenutku, kada otpor ne nudi rešenje, fokusiranje na jednostavno postojanje, na činjenicu da ste živi, na traženje delića lepote – možda samo sunčev zrak na vašem licu – jeste trenutak u kom počinje mir. To nisu „samo“ sitnice – to su snažna uporišta za sadašnji trenutak.
Neiskorišćena moć misli
Iako ne možemo uvek kontrolisati spoljašnje okolnosti, uvek možemo upravljati svojim misaonim procesima. Niko vam ne može oduzeti moć da birate svoje misli i fokus. Da li se stalno vraćate tami i nepravdi? Ili aktivno gledate šta je lepo i dobro oko vas?
Naše misli o okolnostima – a ne same okolnosti – često podstiču našu patnju. Razumevanje toga otkriva da su unutrašnje promene često važnije od spoljašnjih. Umesto da sve etiketirate kao „nepravedno“ (čak i ako se tako osećate), pokušajte sa drugačijim unutrašnjim procesom:
Priznajte: Ovo je teško. Ovo boli.
Procenite: Mogu li sada učiniti nešto konstruktivno?
Delujte: Ako je moguće, preduzmite odgovarajuću akciju.
Prihvatite: Ako trenutno nema akcije ili potrebe za njom – prekinite mentalnu borbu. Prihvatite stvarnost ovog trenutka i preusmerite fokus.
Uzmimo primer borbe sa slikom o telu ili fizičkim ograničenjima. Učenje da volite sebe unutar okolnosti koje možda ne možete promeniti svodi se na tumačenje. Ako izaberete prihvatanje i unutrašnju ravnotežu, to donosi osećaj olakšanja, omekšava pogled na svet i omogućava vam da vidite okolnu lepotu.
Izazovi donose bol – fizički ili emocionalni. To je stvarno. Ali patnja je priča koju dodajemo: „Ovo ne bi smelo da mi se događa“, „Ovo je nepravedno“. Nezadovoljstvo često potiče iz ovog sloja patnje, a ne samo iz početnog bola. Dobra vest je da, ako naše misli i otpor stvaraju patnju – možemo je izlečiti promenom tih misli.
Praktični koraci ka zadovoljstvu
Kako da pređemo iz otpora u mir?
Vežbajte zahvalnost: Svesno tražite i cenite dobre stvari, koliko god bile male. Uvek nešto postoji – makar lepa reč.
Negujte svesnost: Budite prisutni. Izađite iz analiziranja prošlosti i brige o budućnosti. Usmerite se na sadašnji trenutak kroz svoja čula. Prisustvo rastvara brigu.
Radite na prihvatanju: Umesto automatskog otpora, zastanite. Pitajte se: „Da li mi ova borba trenutno koristi? Mogu li ovo prihvatiti – bar na trenutak?“ Prihvatanje često donosi mir, naročito u stvarima koje su izvan naše kontrole. Prihvatanje stvarnosti omogućava vam da pitate: „Šta sada sledi?“
Gde da usmerite energiju
Razmislite o preusmeravanju energije. Možda samo 10% zaista treba da ode na rešavanje spoljnog problema (kada je to moguće). A ostalih 90%? Uložite je u upravljanje svojim unutrašnjim stanjem: u korigovanje stava, usmeravanje misli, negovanje prihvatanja i zadovoljstva dok prolazite kroz izazov.
Izazovi su deo života. Stalna borba sa tom činjenicom vodi ka patnji. Bol je možda neizbežan, ali patnja je uglavnom izbor. Psiholozi često pomažu ljudima da promene perspektivu, pronađu skrivenu lepotu i oslobode se negativnih misaonih obrazaca. Fokusiranje na prihvatanje i zahvalnost može dramatično poboljšati život, umanjiti teškoće i otkriti blagoslove koje često zanemarujemo.
Ne treba zaboraviti da imamo ogromnu moć nad sopstvenim unutrašnjim odgovorom. Način na koji odlučite da se suočite sa izazovima, da ih prevaziđete i da živite kvalitetno uprkos njima – to je ono što čini razliku. Lep život je mogući bez obzira na prepreke. Jeste potrebna svesna posvećenost, ali mir koji to donosi – neprocenjiv je.
Ako odaberimo da krenemo putem prihvatanja i zadovoljstva, otključaćemo mir unutar sopstvenog srca.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
