"Red flags" nisu rezervisani samo za ljubavne odnose – sve češće ih prepoznajemo i u prijateljstvima, na poslu i u svakodnevnim odnosima, a jedan od najkontroverznijih obrazaca savremene kulture upravo je fenomen takozvane „pick me“ devojke.
Pojam koji vam sigurno nije promakao: „pick me girl“ (doslovno „izaberi mene“) pojavio se 2016. godine na Twitteru (današnjem X-u), uz hešteg #twittlikepickme. Ovaj ženski arhetip, koji je od 2021. godine preplavio društvene mreže, a naročito TikTok, opisuje ženu koja sebe definiše u suprotnosti sa drugim ženama – sa jednim ciljem: da privuče pažnju muškaraca.
Kako prepoznati „pick me“ devojku?
Potraga za muškom validacijom često je navodi da umanjuje, kritikuje ili se distancira od drugih žena, koje doživljava kao konkurenciju. Upravo to se ponavlja u brojnim video-sadržajima na društvenim mrežama. Dovoljno je posmatrati je u javnosti: „pick me“ devojka teško prihvata da pažnja nije stalno usmerena ka njoj, kao i da dve žene mogu da blistaju jedna pored druge – bez rivalstva.
Suprotno od koncepta „girl’s girl“, ona se otvoreno udaljava od drugih žena, a neretko ih i omalovažava kako bi sebe istakla. Bilo da „nevino“ podseća na tuđe nesigurnosti ili kritikuje najsitnije postupke, takvo ponašanje često je jasan znak da je vreme za distancu.
Budući da „pick me“ devojka postoji isključivo kroz muški pogled, njeno ponašanje se momentalno menja u njihovom prisustvu. Postaje popustljivija, menja interesovanja ili stavove kako bi se prilagodila publici. Često nema bliske prijateljice, koje opisuje kao „previše dramatične“. Umesto toga, bliskost sa muškarcima joj je dovoljna – jer oseća ponos što pripada „boys clubu“, što doživljava kao određeni oblik nadmoći nad drugim ženama.
„Cool“ po svaku cenu
Ona često glorifikuje to što „ne traži mnogo“ – za sebe će reći da je opuštena i laka za saradnju, kako bi se razlikovala od žena koje postavljaju granice i imaju visoke standarde. U istoj potrebi da se dopadne, „pick me“ devojka potiskuje sopstvene emocije, potrebe i želje, bojeći se da bi njena ranjivost ili granice mogle da je učine manje poželjnom.
Da li je to svesno ponašanje?
Na TikToku se lik Serene van der Woodsen (Blejk Lajvli) iz serije Gossip Girl (2007) često navodi kao oličenje „pick me“ devojke. Ikona njujorške elite stalno ističe svoju „različitost“ i gotovo uvek dobija ono što želi – čak i kada to znači da mora da gazi preko svojih prijateljica, posebno Bler Voldorf, koju često ponižava. Iza njenog naizgled ležernog stava kriju se obrasci manipulacije i pozicija večite žrtve kada planovi ne uspeju.
Serena živi isključivo kroz muški pogled i koristi romantične veze kao društvene markere sopstvene vrednosti. Ovakvo ponašanje analizirano je i u američkoj studiji iz 2017. godine One’s Better Half: Romantic Partners Function as Social Signals, koju je sproveo tim psihologa.
Ipak, dublja analiza otkriva da se iza narcisoidne fasade krije mehanizam odbrane nastao iz neobrađenih trauma. Serena nikada nije zaista srećna – odrasla bez emotivne sigurnosti, rano je naučila da je zavodljivost njen jedini alat za uspeh. Kroz sezone se razotkriva kao izgubljena mlada žena koja pokušava da popuni unutrašnju prazninu.
Sličan primer je i Keri Bredšo iz serije Sex and the City (1998–2004), koju mnogi takođe etiketiraju kao „pick me“ devojku zbog njene potrebe za validacijom Mister Biga. Ipak, svesti njen lik isključivo na taj obrazac bilo bi pojednostavljivanje. Za razliku od Serene, Keri ima unutrašnji glas, karijeru i snažna ženska prijateljstva – ona nije definisana samo muškarcima, već emocionalnom nesigurnošću oblikovanom tadašnjim patrijarhalnim obrascima.
Važno je napomenuti i da su obe serije nastale pod palicom muških showrunnera, čija je ideologija snažno uticala na televizijski narativ i kolektivnu svest čitave generacije žena.
Kako nastaje „pick me“ devojka?
U suštini, „pick me“ devojka je povređena žena koja funkcioniše unutar sistema poslušnosti koji patrijarhat održava suptilnim uslovljavanjem. U tom sistemu žene se podstiču da budu rivalke. Kako objašnjava psihološkinja specijalizovana za samopouzdanje, doktorka Amanda Hanson:
„Žena koja ne može da veruje drugim ženama ima samo jedan izvor validacije – muškarce. Ona traži odobrenje sistema koji nagrađuje poslušnost, a ne integritet. Vrednost meri sopstvenom poželjnošću. Ućutkuje se i prilagođava da bi zadržala pažnju. Naučiće kako da bude željena, ali nikada kako da bude istinski viđena.“
Zato je ključno okružiti se sigurnim ženama – onima koje reflektuju našu vrednost i poštuju granice. U takvom okruženju sistem poslušnosti počinje da se ljulja, ističe doktorka Hanson, koja na TikToku ima skoro milion pratilaca.
Jer kritikovanje „pick me“ devojaka često samo reprodukuje seksističke obrasce. Vreme je da damo prostor – „girl’s girls“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
