Stručnjaci otkrivaju šta treba, a šta ne treba raditi tokom pauza na poslu kako bi se poboljšalo mentalno blagostanje i produktivnost.
Istraživači sa Harvarda ističu važnost pravljenja pauza tokom radnog dana kako bismo napunili baterije. Ove male, ali ključne pauze imaju sposobnost da za samo nekoliko minuta smanje stres i umor i poboljšaju kognitivne sposobnosti. Na sajtu Harvard Business School navodi se: „Rad kada su vam zalihe energije niske ozbiljno ugrožava i dobrobit i učinak. U ekstremnim slučajevima, neprekidan rad može dovesti do negativne spirale: zaposleni pokušava da završi zadatke uprkos iscrpljenosti, ne uspeva da ih obavi kako treba i pravi greške, što dovodi do još više posla i još manje resursa da se s tim izbori. To znači da što više radimo, manje smo produktivni i sve smo iscrpljeniji. Zamislite, na primer, da peti put čitate istu rečenicu, a i dalje je ne razumete.“
Da biste prekinuli ovu spiralu, dovoljno je praviti pauze (posebno u kreativnim profesijama). Brend Asics navodi studiju koja pokazuje da su, nakon nedelju dana pravljenja kratkih dnevnih pauza, nivoi stresa smanjeni za 14,7%, produktivnost povećana za 33,2%, a koncentracija za 28,6%. Druge studije pokazuju da nakon 2 sata neprekidnog rada mentalno blagostanje opada, dok stres raste. Nakon 4 sata bez pauze, stres se povećava za čak 18%.
vitaly-gariev
Što više radimo, manje smo produktivni i sve smo umorniji. Koliko treba da traje idealna pauza?
Stručnjaci se slažu da za odmor mozga nisu potrebne duge pauze. Dovoljne su mikro pauze od 1, 5 ili 10 minuta, pod uslovom da su redovne. Neurološkinja Emilie Steinbach pravi pauze na svakih 45 minuta. Kada joj nedostaje motivacije, koristi „pomodoro“ metod: 4 sesije od po 25 minuta rada, odvojene pauzama od 5 minuta, nakon čega sledi duža pauza od 15–20 minuta.
Ključ je pronaći sopstveni ritam, prepoznati kada koncentracija opada i naučiti da se na vreme zaustavite kako biste sprečili iscrpljenost. Važno je i vreme pauze: kraće su efikasnije ujutru, dok su duže korisnije kasnije tokom dana. Istraživanja pokazuju da nivo energije najčešće dostiže minimum oko 15 časova.
felicia-varzari
Šta treba izbegavati tokom pauza
Nisu sve pauze jednako korisne. Neke aktivnosti čak mogu dodatno opteretiti mozak:
- Skrolovanje društvenih mreža (što radi čak 97% ljudi) može dovesti do emocionalne iscrpljenosti i smanjiti kreativnost i angažovanost.
- Razgovori o poslu sa kolegama ne donose pravi odmor, jer mozak ostaje fokusiran na obaveze.
U Švedskoj postoji „fika“ pauza – vreme kada se ne priča o poslu i ne koriste telefoni. Naučnici je smatraju ključem za pravi mentalni reset.
Šta raditi tokom pauze da bi ona bila zaista korisna
Kretanje
Fizička aktivnost, čak i kratka, značajno poboljšava mentalno stanje. Dovoljno je ustati, prošetati ili se istegnuti. Već 1-2 minuta može ublažiti negativne efekte dugog sedenja.
Boravak napolju
Boravak na svežem vazduhu i u prirodi efikasnije obnavlja energiju nego sedenje za stolom. Sunčeva svetlost pomaže regulaciji biološkog ritma i poboljšava raspoloženje i san.
Poziv prijatelju
Razgovor sa bliskom osobom stvara osećaj povezanosti i poboljšava raspoloženje. Čak i kratak poziv može imati pozitivan efekat.
Kontakt sa životinjama
pavel-herceg
Interakcija sa kućnim ljubimcima smanjuje nivo stresa i poboljšava opšte blagostanje.
Hidratacija
Voda, čaj ili biljni napici su najbolji izbor. Izbegavati šećer i kofein u drugom delu dana.
Promena mentalnog stanja je ključna
Mozgu nisu potrebne samo pauze, već i promena vrste aktivnosti. Ako tokom pauze nastavimo sa istim tipom stimulacije (mejlovi, notifikacije), mozak i dalje troši energiju. Pravi odmor dolazi kada napravimo i kratak mentalni otklon.
Trenuci „praznine“ ili jednostavne, ponavljajuće aktivnosti nisu gubljenje vremena – to je prostor u kojem mozak obrađuje informacije, vraća ravnotežu i priprema se za bolju koncentraciju, piše Vogue.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
